FILMOM UNUTRAŠNJE MORE OTVOREN GLAVNI FESTIVALSKI PROGRAM
PROBLEMI ARTIKULACIJE NARACIJE

**GLEDALI SMO:Unutrašnje more - scenario i režija: Alehandro Amenabar, igraju: Havier Bardem, Belem Rueda, Lola Dueflas

Pred palićku publiku stiglo je novo ostvarenje Alehandra Amenabara, ovenčano mnogobrojnim nagradama od kojih je Oscar za takozvani strani film svakako najznačajnija.

To je, navodno, istinita priča o Ramonu Sampedru, kvadriplegičaru koji se bori za pravo da umre. Naime, bezmalo tri decenije Ramon je nepokretan, nakon jednog neopreznog skoka u more. Oko njega je okupljena gelerija različitih likova - od porodice što ga prilježno neguje, pa do žena koje, u izvesnom smislu, na ovaj ili onaj način, dele sa njim sudbinu. U nameri da čitavu stvar transcenduje iz pripadajućeg žanra, Amenabar se upustio u isuviše ambiciozan projekat, kojim je želeo da postigne izvesnu slojevitost. U krajnjoj instanci, Unutrašnje more jeste kvalitetan film sa izbalansiranom dramaturgijom, izdiferenciranim karakterima, odličnom glumom, dopadljivim i nepatetičnim vizuelnim rešenjima, i nadasve lucidno vođenim glavnim likom.

Međutim, problemi nastaju u artikulaciji naracije, što je posebno evidentno kroz tretman lika Hulije, "srodne duše", koja se pred kraj gubi u ćorsokaku. Nasuprot tome, karakter Rose, autsajderske žene koja pomaže Ramonu da oskoristi svoje pravo na smrt, dobro je osmišljen, što dolazi do izražaja u poenti filma. No, tu ostaje jedna zvrčka: ako se Ramon diljem radnje grčevito zalagao da okonča svoj život "bez digniteta", a u međuvremenu je isti taj život dobio na dostojanstvu, zašto je ipak odlučio da se, na kraju, ubije!? Ta dva narativna nivoa ipak nisu baš najkomplementarnije rešena. No, film će se prevashodno pamtiti po vanrednoj kreaciji nosećeg glumca Haviera Bardema.

 Nazad