DANAS JE NAŠ GOST GLUMICA JULIJA JENČ
(PRAVA) ŽIVOTNA PRIČA SOFI ŠOL

Danas će gost našeg festivala biti glavna glumica filma Poslednji dani Sofi Šol – Julija Jenč. Tom zgodom nije na odmet podsetiti se prave životne priče Sofi Šol i uopšte filmskog obeležavanja 60 godina od pobede nad faišizmom.

Samo u Evropi prošle godine je snimljena tri filma na temu Drugog svetskog rata, Hitler poslednji dani (Der Untergang, Nemačka, 2004), Napola (Nemačka, 2004) i Deveti dan (Der Neunte Tag, Nemačka, 2004). Na ovogodišnjem Paličkom festivalu u glavnom programu imali smo prilike da vidimo filmove Poslednji dani Sofi Šol (Nemačka, 2005), dobitnik tri nagrade na ovogodišnjem festivalu u Berlinu (Srebrni Medved, Nagrada Ekumenskog žirija, Najbolja ženska uloga, Julija Jenč) i Besudbinstvo (Mađarska, Nemačka, Velika Britanija 2005) Lajoša Koltaija, ekranizacija romana Imrea Kertesa, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ujedno i najskuplji Mađarski film svih vremena.

Do kraja godine pojaviće se još jedan film o Sofi Šol -- Bela ruža -- u nemačko-američkoj koprodukciji u režiji Anđelike Hjuston (prema scenariju njene sestre Alegre) sa Kristinom Riči u naslovnoj ulozi.

Pre pet godina Sofi Šol je proglašena ženom XX veka i uvrštena je u Dvoranu slavnih (Wallhalla/Hall of Fame). Rođena je 1921. godine u Forštenbergu kao četvrto od petoro dece. Kao ćerka gradonačelnika provodi veoma srećno i bezbrižno detinjstvo. U školi je bila jedan od najboljih učenika. Posle završene osnovne škole upisuje se u Žensku gimnaziju. U 12. godini učlanjuje se u Hitlerovu omladinu kao i većina njenih drugarica iz škole. Njena početna oduševljenost Hitlerom ubrzo je počela da bledi. Slično se osećao i njen otac, u to vreme vlasnik konsultantske firme u Ulmu, većina njenih prijatelja i poneki profesor. Politička opredeljenost postala joj je presudan faktor u izboru prijatelja. Kada joj brat i nekolicina njegovih prijatelja bivaju uhapšeni 1937. godine to ostavlja veoma jak utisak na nju. Talentovana za slikanje i crtanje, ljubitelj knjiga, razvila je veliko interesovanje za filozofiju i teologiju. To je bila njena alternativa nacional-socijalizmu. U proleće 1940. godine počinje da radi kao vaspitačica u Froebel institutu u nadi da će joj to pomoći da upiše fakultet, a ne rad u Nacionalnom centru rada. Naredne godine biva primorana da radi šest meseci u pomoćnom ratnom servisu kao vaspitačica u obdaništu u Blumbergu. Militantnost ovog centra budu u njoj veliki otpor. Na Univerzitet u Minhenu upisuje se 1942. godine i studira filozofiju i biologiju. Tokom leta 1942. godine biva primorana pod ratnom obavezom da nekoliko meseci radi u metalurškoj fabrici u Ulmu. U isto vreme njen otac biva uhapšen zbog kritike Hitlera koju je rekao svom zaposlenom. Ubrzo se priključuje svom bratu Hansu i Kristofu Probstu u pokretu otpora Bela Ruža, koji štampa letke protiv nacizma i distribuira ih širom Minhena. Njih troje bivaju uhapšeni 18.2.1943. godine dok su delili letke na univerzitetu. Gestapo ih je danima ispitivao i mučio, a ubrzo bivaju osuđeni na smrt giljotinom. Ono što mnogi istoričari i neki od svedoka iz tog vremena napominju je Sofina hrabrost dok je odlazila na pogubljenje.

 Nazad