SMEJEMO SE STVARNOSTI U OČISMEJEMO SE STVARNOSTI U OČI
** Film je bio praćen i vrlo agresivnom kampanjom. Primere nekih većih sredina jednostavno smo primenili u Makedoniji i to je neophodno zato što je invazija američkih blok-bastera tako agresivna da se ne možete suprotstaviti tako što ćete pričati o svojim kvalitetima, nego imitirati njihov model i onda pokušati istim modelom ne pobediti blok baster (naravno, to se ne može), ali nametnuti sebe publici
Preko 120 hiljada ljudi u Makedoniji pogledalo je film Bal-kan-kan, režisera Darka Mitrevskog. Možda u Srbiji ovo ne zvuči kao velika brojka, ali Makedonija je puno manja zemlja te je otprilike nekih šest posto ukupne populacije!
-- Obično postoji jedna predrasuda u svesti publike i u svesti kritike da se filmovi dele ili na autorske i artističke ili komercijalne. Ja sam pokušao da napravim film u kome ću ujediniti i jedno i drugo i pokazati i dokazati da film može biti i artistički i biti rađen po nekim visokim estetskim standardima, a sa druge strane, da bude rađen za publiku. Jer filmovi koji nisu gledani, koje publika ne voli, lako se zaborave. Publika overi film, da mu dodatnu vrednost na blagajnama i u sali – zaključuje Mitrevski.
Radnja filma odvija se 2001. u Makedoniji: «To je jedna bolna, frustrirajuća godina za nas koji smo tamo živeli i živimo, a sa druge strane, bavi se tom bolnom temom na neki humorističan način. Ljudi vole da se nasmeju stvarnosti u oči!».
U filmu se pojavljuje drim tim makedonskih, balkanskih, italijanskih glumaca, velika internacionalna ekipa -- glumci koje publika voli i koje pamti iz nekih drugih vremena:
-- Glavnu ulogu tumači talentovan i perspektivan Vlado Ivanovski. U ekipi su bili i Branko Đurić, Nikola Kojo, Seka Sabljić... i velika plejada najboljih makedonskih glumaca. To je bio veliki tim, prevelik da biste ga na silu držali. Nema druge, to mora funkcionisati kao grupa prijatelja koja radi nešto u šta veruje i jako sam ponosan na to što sam uspeo da održim tu prijateljsku atmosferu i dan danas. Oni jednostavno vole taj film, to je zajednički film. Nije to moje delo, to je naše.
Ne najbitnije za veliki uspeh filma, ali što je svakako doprinelo je to što je Bal –kan-kan – komedija. Crna komedija, ali ipak komedija (što je retka pojava u makedonskoj kinematgrafiji). A ko ne voli da se smeje?
-- Film je bio praćen i vrlo agresivnom kampanjom. Primere nekih većih sredina jednostavno smo primenili u Makedoniji i to je neophodno zato što je invazija američkih blok-bastera tako agresivna da se ne možete suprotstaviti tako što ćete pričati o svojim kvalitetima, nego imitirati njihov model i onda pokušati istim modelom ne pobediti blok baster (naravno, to se ne može), ali nametnuti sebe publici.
Mitrevski se nada da će do nove godine uspeti da «spakuje» svoj novi projekt. Reč je o makedonsko-italijansko-britansko-kanadskoj koprodukciji. Zove se Loš engleski ili kako sam oženio majku Mile Jovović, u kome bi glavnu ulogu trebalo da tumači majka Mile Jovović (koja inače nije glumica!).
-- Film će okupiti interesantnu međunarodnu ekipa glumaca, ovoga puta ne samo sa ovih prostora, nego i evropskih, a možda i američkih glumaca. Film će biti english spoken, ali će se govoriti samo loš engleski – zašto i kako, jednog dana, kada ga snimim videće se.
-- U ovoj komediji Branko Đurić je jedini negativac koji igra nešto što nije smešno. U Bal-kan-kanu igra opasnog negativca i jako je bilo interesanto videti reakcije strane publike koja ne zna tu njegovu predistoriju: ona vidi jednog visokog čoveka, rošavog lica, opakog pogleda... Gleda ga potpuno drugačijim očima! To je dostignuće na koje smo Branko i ja ponosni – što smo u Bal-kan-kanu uspeli potpuno promeniti njegov glumački fah – primećuje Mitrevski.
Nazad