INTERVJU: MIROSLAV LEKIĆ, REDITELJ, ČLAN ŽIRIJA
NISAM SE POKAJAO

** Voleo bih da verujem da je srpski film u nekoj međufazi, da će uskoro krenuti na bolje. Čuli smo da je ministar Kojadinović rekao da na stolu ima dvadeset i sedam projekata koji čekaju na odobrenje, ali sličnu situaciju imali smo i pre tri meseca, pa se nije desilo ništa novo

Kao član žirija, kako se osećate na ovogodišnjem Festivalu na Paliću?

-- Jako mi je lepo... počev od svega! Ja sam u početku imao dilemu da li da se odazovem pozivu da budem član žirija, pošto sam se u datom trenutku nalazio u Francuskoj, pa bih morao faktički prekinuti odmor da bih došao na Palić, ali kada mi je Dubravka Lakić, koja me je pozvala ispred direkcije Festivala, rekla da, jednostavno, vredi, odlučio sam se i došao. Nisam se pokajao.

Jeste li pratili razvoj Festivala, u ovih poslednjih dvanaestak godina?

-- Da budem iskren, ne, nisam ga previše budno pratio, znao sam ono što sam načuo iz medija. Ja sam, u stvari, na ovom Festivalu bio poslednji put pre dvanaest godina, pošto je moj film Bolje od bekstva prikazivan na Paliću. Od tada nisam dolazio. Tada je, koliko se sećam, koncept bio dosta drugačiji, još nije bio usmeren na evropski film, nego je služio kao smotra domaćih ostvarenja. U svakom slučaju, vidim ogromnu razliku od vremena kada sam bio gost sa svojim filmom, i danas kada sam član žirija. Vremenom je prerastao u ozbiljan evropski festival. Sigurno da bi moglo biti bolje, naročito pronalaženjem novih sadržaja. Festival zaista ima puno lepih programa ali mogli bi se uneti i sadržaji koji nisu samo projekcije filmova, na primer filmske škole ili konkursi, nešto što bi podiglo razinu Festivala i učinilo ga interesantnim za još neke slojeve.

U takmičarskom programu ove godine nema domaćih filmova. Šta Vi, kao reditelj, mislite o tome?

-- To što nema domaćeg filma je naprosto refleksija stanja u domaćoj kinematografiji danas. Voleo bih da verujem da je srpski film u nekoj međufazi, da će uskoro krenuti na bolje. Čuli smo da je ministar Kojadinović rekao da na stolu ima dvadeset i sedam projekata koji čekaju na odobrenje, ali sličnu situaciju imali smo i pre tri meseca, pa se nije desilo ništa novo. Nadam se da će ovaj put biti drugačije, da ćemo krenuti sa mrtve tačke, ali naravno problem su sredstva, bez kojih ne može da egzistira. Istina, nešto je urađeno, ušli smo u Euro Imaž, otvorena je filmska laboratorija u Beogradu, ali još ne funkcioniše sve ni približno kako bi trebalo. Postoje ideje, i uvek su postojale dobre ideje, ali realizacija je izostala i još uvek izostaje.

Pozitivna stvar je dobar predlog zakona o kinematografiji, ideja da se napravi filmski centar i druge, ali, kako kažu, put do pakla popločan je dobrim namerama. Mišljenja sam da bi za razvoj našeg filma trebalo upotrebiti fondove u okruženju i proučiti i početi primenjivati forme i iskustva ljudi koji su se time bavili. Samo tim putem možemo krenuti ka oživljavanju naše kinematografije.

Kriza je, dakle, zbog nedostatka sredstava?

-- Kriza, a srpski film je svakako u krizi, nije autorska, nije kriza kadra, kako mi to kažemo. Naš film je uvek služio kao reprezentacija naše kulture i uvek kod nas bio rado gledan. Kod nas se i poslednjih par godina snimilo nekoliko dobrih filmova. Ne volim da se izjašnjavam koji bi bio najbolji i da pravim liste, jer nije moguće egzaktno poređenje, ali svakako je bilo dobrih filmova.

Došli smo u nezgodnu situaciju da se kod nas snimaju dve suprotne vrste filmova – jedni za bioskop, komercijalni, za kase; a drugi umetnički, bez budžeta. Ne shvatite me pogrešno, ja nisam protiv nijedne od tih vrsta i obe su apsolutno relevantne, sve to treba da bude zastupljeno i da se snima, ali nije dobro da postoje samo te dve vrste filmova. Kod nas postoji sve manje mogućnosti, a sve više nužnosti, kada se pokušava da snimi film.

Šta biste rekli o nekim ne-filmskim, ne-programskim kvalitetima ovog Festivala?

-- Znate, ne samo ovaj festival koji je na jezeru i na otvorenom, nego i drugi, veliki evropski festivali, uvek se delimično shvataju i kao turizam. To je sastavu deo šarma i prepoznatljivosti festivala. Na festivalu je da se izbori za ozbiljnost i autoritet, dakle za ono što festival čini festivalom. I tu nisu dovoljne samo projekcije, jer gotovo svi filmovi koji se tu prikazuju, već su prikazivani, prihvaćeni, nagrađivani. Tu zato dolaze oni prateći sadržaji o kojima sam pričao. Ako Palić želi da bude festival od neke ozbiljnosti i renomea, morao bi da poradi i na tome.

-- I would like to believe that the Serbian film is in some kind of interphase, that soon it would change for the better. We heard that the Minister Kojadinovic said that he had twenty-seven projects on his table waiting for approval, but we had a similar situation three months ago and nothing new happened anyway – said Miroslav Lekic , director and a member of the Jury.

 Nazad