VINKO MODERNDORFER, REDITELJ FILMA PREDGRAĐE
TEŠKO JE POGLEDATI SE U OGLEDALO

Napisali ste više knjiga i režirali veći broj pozorišnih, radio i televizijskih drama. Koji poriv Vas je opredelio da se latite realizacije igranog filma?

  -- U pozorištu sam dosta radio, a u međuvremenu sam napisao roman, i učinilo mi se da u njemu ima nešto aktuelno, i da je to dobra priča za film.

  Da li ste, u filmu Predgrađe, nastojali da projektujete opšte stanje stvari o ljudima takvog miljea, ne samo u Sloveniji, nego i šire. Ili Vam je nakana bila da kreirate izvesnu karakterološku studiju likova koji su zastupljeni u fiilmu?

  -- I jedno i drugo je u pitanju. Nisam imao ambicija, niti sam razmišljao o tome da će ovaj film biti zanimljiv nekome van Slovenije. Međutim, direktor fotografije, Dušan Joksimović, upozorio me je, još pre snimanja, na neka mesta koja bi trebalo da budu opšta i šira, tako da smo izvršili izvesne popravke u scenariju. Na neki način me je prijatno iznenadilo to što su film prihvatili mnogi festivali, pošto je, očigledno, tema prepoznata kao vlastita, možda i više nego kod nas u Sloveniji, gde, mogu to odgovorno da kažem, ovaj film i ne vole baš puno. Čini mi se da znam i zašto: sigurno je teško da se pogledaš u ogledalo.

  Ta univerzalna tema, taj soj ljudi, može se prepoznati bilo gde – i u Sloveniji, i u Srbiji, i u Americi, na primer?

-- Ovo predgrađe je svugde. To je u glavama ljudi.

  Zanimljiva je i ambivalentnost funkcionisanja likova. Na prvi pogled, to su dobroćudni alkosi i luzeri, a sa druge strane oni ispoljavaju veoma bizarne porive?

  -- Tačno. Išli smo na to da postepeno otvaramo njihove karaktere, i da se vidi njihova pozadina. I to je ono stravično, to je ono upozoravajuće.

 Nazad