MARKETING LJUDI NE LAŽUMARKETING LJUDI NE LAŽU** Za sada je napisano pet teorijskih diplomskih radova na temu Češkog sna
Da li se ideja za film rodila kao neka vrsta šale koje ste se Vi i Vit Klusak dosetili?
-- Mogu da ti kažem da mi nismo shvatili ovo kao šalu, ne zato što nemamo smisla za humor ili ironiju, nego smo od početka celoj stvari prišli veoma ozbiljno. Kada želimo nešto tako da postignemo, moramo da dođemo do profesionalne sredine ovih manipulatora, ljudi koji atakuju na našu svest i podsvest, tih 'kreativaca' koji misle o sebi kao o umetnicima. Želeli smo da vidimo kako oni rešavaju moralna pitanja marketinga i reklame i zbog toga smo izabrali jednu od najvećih svetskih kompanija u oblasti marketinga. Tokom snimanja smo pokušavali da budemo bliski sa tim ljudima i da ispratimo tu njihovu dramu -- kada radiš za jako mnogo para i kada je odgovornost velika.
-- Radeći sa tim ljudima, saznali smo da postoje posebni timovi za svaki segment propagande. Tim koji smišlja reklamu, tim koji testira reklamu na ljudima, da bi mogli da daju podatke kreativnom timu i omogući im napredak. To, u stvari nije uopšte jednostavno, to je jedan svet skriven od nas u kojem ti ljudi koriste poslednja naučna dostignuća iz različitih oblasti: eye-tracking kamere da vide u kom pravcu u određenom momentu gledaš, nove trendove psihologije, socijalne psihologije i tako dalje. To je s jedne strane smešno, a sa druge zastrašujuće, tako da se nadam da smo našim filmom uspeli da dodirnemo sve ove teme, da se posle može misliti o tome. Za sada je napisano pet teorijskih diplomskih radova na temu Češkog sna, tako da će to možda nešto značiti za akademski svet.
Poslednjih godina vrlo su popularni američki dokumentarni filmovi Majkla Mura i Morgana Spurloka koji takođe negativno govore o korporacijama, njihovim namerama, ciljevima i spremnosti da kreiraju svaki aspekt naših života. Čini mi se da je vaš pristup problemu drugačiji u odnosu na američki način...
-- Na neki način, mi smo napravili film koji je za neke ljude u Americi teško shvatljiv. Mi ne nudimo odgovore, mi nemamo jednostavnih teza, a to je sve što oni traže. Recimo Majkl Mur uzme nekoliko teza, snimi o njima film i dokaže da je bio u pravu, da je on, eto, u pravu i da realnost deluje tako.
Suprotno tome, mi smo napravili film o pitanjima provokacije, nekih otvorenih momenata i situacija. Dramaturg našeg filma Jan Gogola kaže da je ovaj film sniman u otvorenoj strukturi u kojoj se u svakom momentu nalaziš u situaciji neznajući kako će se ona završiti. Morali smo da budemo otvoreni za realnost i događaje koje će nam ona ponuditi. To nije samo scena sa otvaranja hipermarketa. To je, recimo, i scena kada smo u radnji Hugo Boss bili skoro goli. Na kraju imamo smešnu scenu gde mi skoro goli, u nekoj vrsti metamorfoze u japije, imamo prodavca koji nam govori da po ugovoru moramo da snimimo logo kompanije, evo tu na unutrašnjoj strani sakoa, minimalno deset sekundi Hugo Boss... Mi nismo znali kako će se završiti ta scena, da li će nas odmah isterati napolje, da li će primetiti da je scena sa sakoom malo smešna i da li će svi ostati takvi kakvi su, zadovoljni sami sobom. Ima više takvih scena, ali ova je malo signifikantnija.
Zanimljiva je bila scena brainstorminga sa marketing ljudima u kojoj jedan od učesnika ima moralnu dilemu i odbija da u kampanji laže ljudima....
-- Da, to je zanimljiva scena, jer je to čovek koji je (kao član pankerskog otpora vlasti, komercijalizaciji, državnoj edukaciji i svemu ostalom!) na kraju završio u najvećoj češkoj marketinškoj kompaniji. Njegovo opravdanje je: ako želiš pravednost, ne bi trebalo da radiš ni u fabrici automobila, jer oni zagađuju okolinu, svugde je isto, o tome više ne može da se razmišlja itd. I to mu je, kao, odgovor. Posle se sa nama svađa oko Vitove ideje za slogan 'Prvog dana nećete otići praznih ruku' -- i njima je to delovalo kao da bismo time mi probudili neka očekivanja koja ne bismo bili u stanju da ispunimo. Jer bi po njima ljudi pomislili da će stvarno nešto da odnesu u rukama. Vitov argument da to može da bude i neko poetsko, mentalno ili filosofsko iskustvo nije ih uopšte dotakao, jer oni stalno promovišu samo neke proizvode, koji moraju fizički da postoje, da ih možeš odneti u rukama. U tom momentu smo se sa njima posvađali, oni su bili nervozni i rekli su da neće to da rade. Rekli su nam da, ako mi snimamo dokumentarni film u kojem lažemo, oni u svojim kampanjama ne lažu. I naravno ti se sada smeješ, publika se uvek smeje, ja se smejem kada to čujem...
Postoji teorija da marketing ljudi ne lažu, oni samo informišu o nekim stvarima više, o nekim manje a o nekim uopšte ne. Sledstveno tome, oni ne lažu. Sad ti razmisli da li je to laž ili ne...
Nazad