EVROPSKI FILM JE ŽIVOTEVROPSKI FILM JE ŽIVOT 
** Dopada mi se koncepcija evropskog filma. Globalizacija američkog filma pomalo me nervira. Sve se svodi, uz izuzetke, na neverovatno nepobedive heroje. A evropski film je život, što je verovatno i ova publika shvatila
Bitan segment Vaše plodne muzičke karijere jeste rad na filmskoj muzici. Šta Vas je opredelilo za tu vrstu umetničkog izričaja?
-- Svoju prvu filmsku muziku napisao sam još godine 1968, i to za film Ram za sliku moje drage Mirze Idrizovića. Naravno, i pre toga sam se bavio muzikom. Ono što je lepo u kreiranju filmske muzike jeste što čovek ima osećaj nekog zajedništva. Vi pripadate timu ljudi od kojih se svako na svoj način, u okviru svoje profesije, bori da uradi najbolje što može za taj film, za likove, za scenario, naravno, pod okom režisera, koji vodi glavnu reč. Ja sam filmsku muziku krenuo i ranije da radim, ali, znate, nije lako ući u krug filmskih radnika, jer moraš da imaš nekakvo iskustvo da bi ljudi verovali da ti možeš da radiš filmsku muziku. U poslednjih desetak godina bilo je mnogo filmske muzike koju su radile neke grupe, što ja ne računam u filmsku muziku. Čovek koji kreira muziku za film ima slobodu utoliko što nije ograničen nekakvim pravilima komercijalnog tržišta na kojem se radi neka druga vrsta muzike. Do sada imam pedeset dva ili tri filma na onom internacionalnom sajtu. I sâm sam se iznenadio da imam toliko, pošto nisam vodio evidenciju. Jedno vreme sam živeo u Španiji, nisam bio ovde i izašao sam iz tih krugova. Poslednje što sam uradio jeste film Buđenje iz mrtvih sa Mišom Radivojevićem. Sa njim sam sarađivao na devet filmova, i nadam se da ću češće praviti filmsku muziku .
Vi ste ovde u svojstvu člana žirija, ali i kao takozvani običan gledalac. Kakve i koje filmove preferirate?
-- U smislu onog što volim, ja uopšte ne klasifikujem da li je film moderan ili klasičan ili staromodan. To me uopšte ne interesuje. Tako je i u slikarstvu, ako mogu da uporedim. Ako film ili slika deluju na mene, počinjem da ih prihvatam kao nešto što je vredno. Naravno, vi tu možete da pravite klasifikaciju od nule do sto. Međutim, film koji me uopšte ne pokrene, koji posmatram kao promenu slika, kod mene ne izaziva ništa i ne znači mi ništa. Tako tazmišljam i o slikarstvu. Ona slika koja mene uvuče unutra i drži me, to je dobra slika. Kao i film, uostalom.
Kakva je atmosfera u Žiriju, kako sarađujete i komunicirate?
-- Atmosfera je vrlo dobra. Sjajno sarađujemo. Prođu po tri filma, onda diskutujemo o sva tri. Svako iznosi svoje mišljenje. Imam utisak da nema nikavih navijačkih poriva – u smislu da neko navija za svoju zemlju. Ljudi su vrlo otvoreno i pošteno prišli ovome. Naravno, ne moramo da se slažemo u svemu.
Da li Vam, kao čoveku sa ovih prostora, prija činjenica da ste ovde?
-- Naravno da mi prija. Često dolazim u Suboticu. Ostala je kuća mojih roditelja. Ja je održavam i ne želim da je prodam.Volim ovaj grad i volim da budem u njemu, pogotovo što je, od vremena kada sam ja odrastao, mnogo napredovao i divno izgleda.
Kako bi ste, generalno, prokomentarisali palićki festival?
-- Dopada mi se koncepcija evropskog filma. Globalizacija američkog filma pomalo me nervira. Sve se svodi, uz izuzetke, na neverovatno nepobedive heroje. A evropski film je život, što je verovatno i ova publika shvatila.
-- I like the concept of the European film. The globalization of the American film gets on my nerves a little bit. Everything amounts to incredibly invincible heroes, along with certain exceptions, of course. On the other hand, the European film is life, which this audience has probablyrealized – said Kornelije Kovac, a member of the Jury.
Nazad