UZ FILM JEDAN DAN U EVROPI:
JEZIK I NEDOSTATAK ISTOG

Iako najavljen kao jedan od gostiju, Hanes Stor, režiser filma Jedan dan u Evropi, nažalost nije došao na Palićki festival.

Ipak, evo šta je on zabeležio o svom filmu:

-- Pa, skoro sve je rečeno u samom naslovu. To može da se odnosi na sadašnjicu i može da se shvati i kao pokušaj odgonetanja budućnosti. Kako je moguće da neko snimi film o Evropi, njenim raznovrsnim mentalitetima i ljudima? Koje gradove da uključi? Koje simbole? Pošto sam i scenarista i režiser filma morao sam da donesem veoma praktične odluke. Ja živim u Berlinu, proveo sam neko vreme u Santjago de Kompostela, imam dobre prijatelje u Istanbulu i bio sam u Moskvi nekoliko puta. Morao sam da imam Moskvu u filmu o Evropi. Ali šta povezuje ove gradove? Postoji li jedinstveni način života u Evropi? Šta bi se dogodilo kada bi istanbulski Galatasaraj i Deportivo iz La Korunje igrali u finalu Lige šampiona u Moskvi? Fudbal je jednostavan, gleda se svuda, bez obzira na to koje ste veroispovesti. Fudbal kao narativni deo priče, meni je to zvučalo kao poezija. Uostalom, to je stvarnost, a ne nečija najluđa mašta. Onda je došlo pitanje: o čemu da budu priče? O jeziku i nedostatku istog, o dijalektima i regijama, putovanjima i putnicima u Evropi. Svima je poznata situacija: stignete negde, nešto vam ukradu i nađete se u neprijatnoj situaciji. Trebalo bi da komunicirate, a ne govorite jezik zemlje u kojoj se nalazite. I stvari postaju komplikovane ili komične.

-- Tako su nastale i priče. Engleskinja u Mosvi, dva Nemca u Istanbulu, Mađar u Galiciji (Španija), francuski par u Berlinu. Želeo sam da snimim film sastavljen od kratkih scena, trenutaka koje sam na sličan način i sam iskusio. Oduvek me je zanimao evropski duh, susret različitih evropskih mentaliteta...

 Nazad