GOST FESTIVALA: STEFAN ARSENIJEVIĆ, NAGRAĐIVANI REDITELJ KRATKIH FILMOVA, ČLAN EVROPSKE FILMSKE AKADEMIJE
PRAVO MESTO SUSRETA

** Prekjuče se završio Kung-Fu na Beogradskom letnjem festivalu, koji je bio moj projekat. Drago mi je da smo razmrdali atmosferu u Beogradu, i vratili ljude u bioskope. Radimo na istom zadatku kao i Palićki festival, a to je promocija filma

Stefane, otkud ti ovde?

-- Zvali su me… Volim festivale i došao sam da podržim ovaj festival. Jedan od glavnih razloga što sam ovde došao na jedan dan je što sutra, sa Marion Döring, direktorom Evropske filmske akademije i predsednicom ovogodišnjeg žirija Palićkog festivala, nastavljam u Motovun, u Istri, gde učestvujem u programu Akademije pod naslovom Sunday in the country. Jedan sam od četvoro članova Akademije koji će se sresti sa desetoro mladih filmskih reditelja, što je u mom slučaju pomalo ironično, jer sam i ja mlad. To je jako zanimljiv projekat, jer omogućava da, tokom nekoliko dana provedenih na lokaciji u prirodi, mladi evropski reditelji upoznaju etablirane članove Akademije. Ja sam tu, valjda, da se pokaže kako Akademija ima i mlađe članove. U Motovunu zatim ostajem na filmskom festivalu, kao član žirija za kratke filmove. Palić inače sarađuje sa festivalom u Motovunu, nabavlja filmove i tako to.

Osim Marion, ovde si sreo i mnoge druge poznanike, na primer Nikolaja Nikitina, koji je ovde koselektor glavnog i selektor jednog pratećeg programa?

-- Palić je, pogotovo poslednjih godina, postao pravi meeting point, mesto susreta, i imam utisak da dolaze sve ugledniji i zanimljiviji gosti. Poslednjih godina baš je zadovoljstvo doći i ljudima, koje inače srećem na raznim svetskim festivalima, predstaviti svoju zemlju. Palić mi se čini kao sjajno mesto za to i veoma sam ponosan što se svima jako sviđa.

Gde je lakše snimati, ovde ili u inostranstvu?

-- Nikad nije teško snimati film. Doduše, uvek postoji posebni problemi sa kojima se suočavaš, uvek je nešto novo. To je problem i privilegija ove profesije. Jako mi je zanimljivo da snimam u inostranstvu, snimio sam taj jedan film, (A)Torziju. To mi je bio veliki izazov, jer sam u Sloveniji bio prvi put u životu, i radio sam sa ekipom koju nisam dobro poznavao, upoznali smo se nekoliko meseci pred početak snimanja. Pošto je to bio i moj prvi profesionalni film, bilo je to pravo vatreno krštenje, veoma zanimljivo iskustvo. Naravno da je lakše snimati u svojoj zemlji, jer znaš ljude, to je sve. Jako je bitno imati svoju ekipu i saradnike, tada stvari idu lakše, na primer tu ekipu sa Akademije dramskih umetnosti. Kad radiš film, potpuno si mu posvećen i to traje neko određeno vreme. Ako je ekipa kao porodica, to je fantastično, ali je retkost.

Čime se baviš ovih dana?

-- Prekjuče se završio Kung-Fu na Beogradskom letnjem festivalu. To je bio moj projekat u okviru Belefa. Još sam pod jakim utiskom, jer sam poslednjih mesec dana potpuno posvetio tome. Uspeli da na bar dva dana, 20-i i 21-i jul, oživimo beogradski bioskop «20. Oktobar», koji je nekad bio kultni kung-fu bioskop a sada tavori, kao i svi bioskopi u Beogradu. Sale su bile pune gledalaca i pozivitne energije. Prikazivali smo filmove Brus Lija i savremene, a imali smo i prateće manifestacije: izbor dvojnika Brus Lija, okrugli sto o uticaju kung-fu filma na globalnu i lokalnu kulturu, izložbu i takmičenje nunčakama. U medijima je sve naišlo na odličan odjek, imali smo dve naslovne strane. Drago mi je da smo razmrdali atmosferu u Beogradu, i vratili ljude u bioskope. Radimo na istom zadatku kao i Palićki festival, a to je promocija filma.

Čulo se pre nekoliko meseci da snimaš svoj prvi igrani film?

--Da, i između ostalog sam tu došao da se sretnem sa Nikolajem Nikitinom, koji je bio umetnički rukovodilac na omnibus projektu Izgubljeno – nađeno u kom sam učestvovao, i sa kojim nastavljam da sarađujem, i razgovarali smo o tom novom projektu. To je moj prvi celovečernji film čiji je radni naslov Ljubav i drugi zločini. Napisao sam prvu verziju i sad radim na drugoj. Ideja je da 2006-e počne snimanje.

Kako ti se čine atmosfera i program festivala?

-- Bio sam i prošle godine, totalno je mirno, super je... Čini mi se da je izbor programa odličan. Strani selektor je sjajna novina i pun pogodak, jer potpomaže internacionalizaciji festivala. Nikolaj je veliki promoter Palića i bio je pravi je potez njega angažovati. Dubravka nastavlja svoj posao, posebno na programu Parelele i sudari. Članovi žirija i gosti iz Evrope upoznati su sa evropskim filmom, ali su posebno zainteresovani za filmove i autore iz regiona.

 Nazad