POSLEDNJA PORODICA: KULTNI NADREALISTA

PARALELE I SUDARI

Prvi igrani film poljskog sineaste Jana P. Matuszyńskog je priča o Zdzisławu Beksińskom, poljskom slikaru nadrealisti poznatom po svojim jezivim postapokaliptičkim radovima, kultnom umetniku koji je portretisao tela u raspadanju i maštao o hardkor sado-mazo seksualnim iskustvima. Bio je poznat i po svom oštrom smislu za humor, strahu od pauka i pažnji prema svojoj bolesnoj majci. Njegov neurotični, suicidni sin Tomaš je kultni radio DJ i prevodilac, zaslužan za poljsku verziju Monti Pajtonovih filmova. Supruga Zofia Beksińska, posvećena katolkinja, trpi ovu dvojicu ekscentrika i drži porodicu na okupu. Dok sprečavaju sina u pokušajima samopovređivanja, život im je ispunjen slikanjem, nizom iskustava bliskih smrti, sahranama i promenama trendova dens muzike.

„Sem nekoliko povremenih šetnji do lokalnog groblja, ovaj impresivno urađeni film, iako veoma sumoran, gotovo potpuno se odigrava u dva stana, u jednoj od varšavskih posleratnih, brutalističkih stambenih zgrada. Ipak, zahvaljujući inventivnoj kameri, očaravajućoj glumi i britkoj ali i lakonskoj montaži, klaustrofobičnost postaje vrlina a ne prepreka,“ piše Lesli Felperin u Gardijanu.

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Datum:

01/01/1970