INTERVJU: Andrea Tašler, PRODUCENT FILMA GENEZIS

Dva tipa producenata

Uvek volim da budem deo kreativnog procesa od stavljanja ideje na papir, prisustva na snimanju, do biranja plakata

Greg de Cuir Jr

Andrea Tašler ima 15 godina iskustva sa produciranjem različitih projekata. Sa grupom kolega koja je uključivala i mađarskog režisera Sabolča Hajdua je 2010. godine  osnovala Mirage Film Studio sa sedištem u Budimpešti. Njena najnovja produkcija je GENEZIS režisera Arpada Bogdana.

Kako ste upoznali Arpada Bogdana, i šta je to što Vas je impresioniralo u njegovim idejama?

Upoznala sam Arpada nakon što je objavio svoj prvi igrani film SREĆNI NOVI ŽIVOT 2007., i kada je dobio svoje prve nagrade. Oboje smo radili na drugim projektima u to vreme, ali je bilo očito da imamo nešto zajedničko. Godinama kasnije, kada smo počeli da pričamo o idejama, odlučili smo da nam GENEZIS bude prva saradnja. Smatrala sam njegov pristup istovremeno i autentičnim i buntovničkim, sa jedne strane u klasičnom socijal-realizmu istočne Evrope, ali sa divljim isvežim dodirom autsajdera. Više volim kad filmski stvaralac ima nešto da kaže o stvarnom svetu.

Šta mislite da su kvaliteti koji čine producenta dobrim?

Postoje dva tipa producenata. Jedni uglavnom pružaju finansijsku podršku filmu, a drugi se uključuju u umetnički deo od početka do poslednjih prepravki. Ja sam drugi tip. Najpre sam učila pisanje i dramaturgiju, pa zato uvek volim da budem deo kreativnog procesa od stavljanja ideje na papir, prisustva na snimanju, do biranja plakata. Ali, u međuvremenu treba da pripremim strategiju za razvoj, finansiranje, distribuciju, da guram projekat kako bi prisustvovao na određenim forumima i radionicama, znajući koje festivale ciljamo, i da usput rešim milione ličnih i profesionalnih problema koji su uvek u igri. To znači da moram da posvetim sumanuto puno vremena projektu, u proseku 3-4 godine, sa što više entuzijazma, energije i novca moguće. To je način na koji ja radim, ali je pre u pitanju ljubav prema bioskopu i određenoj vrsti života nego što je to unosan posao. Možda zvuči naivno, ali mislim da dobar film može da promeni svet.

Šta je budućnost produciranja filmova u Mađarskoj i koje je Vaše mesto u njoj?

Mađarski filmski stvaraoci su u izuzetnoj situaciji. U novom sistemu finansiranja fimova koji je pokrenut 2010., moguće je finansije dobiti samo iz nacionalnih izvora, do 2-3 miliona evra što je mnogo više od standarda za naš region, pa ne moraš tražiti partnere van zemlje. Iako zvuči veoma komforno, sve je manje kreativnosti i slobode za producente. Mađarski film se vraća u prve redove dobijajući međunarodno priznanje i nagrade, uključujući i moja tri poslednja filma koji su otvorili Kan, Berlin i Lokarno. Uprkos svemu tome, sve manje i manje se osećam kod kuće u mojoj zemlji, i imam veoma ličan razlog za to: poslednjih godina sam izgubila troje mojih najbližih prijatelja i kolega. Bili su producenti, a dvoje su bili partneri u mojoj kompaniji. To je nešto što se ne da razumeti, i govori mnogo o svetu u kom živimo. Razmišljala sam o tome da odustanem , ali sam odlučila da nastavim. Upravo sam završila filmove koje smo započeli zajedno, što je bio strašno velik izazov. Ne verujem da ću nastaviti u Mađarskoj pa sam počela da tražim mogućnosti na drugim mestima na kojima ljudi nemaju baš sredstava za finansiranje filmova, ali imaju originalne i hrabre ideje.

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Datum:

01/01/1970