INTERVJU: ARPAD BOGDAN, REDITELJ FILMA GENEZIS

Greg di Kjur, Mlađi

Za Arpada Bogdana, ovo nije provo gostovanje na Paliću. Godine 2007. publici je predstavio svoje debitantsko ostvarenje, film SREĆNI, NOVI ŽIVOT. Ove godine, vratio se s istinitom dramom GENEZIS koja je svoju premijeru doživela u Berlinu, u okviru selekcije Panorama. Film je nedavno u Velenciji osvojio gran-pri i nagradu za kinematografiju, kao i specijalno priznanje u Sofiji. GENEZIS nastavlja svoj niz gostovanja na ovogodišnjim filmskim festivalima, iako se svi nadaju najboljem po pitanju njegovih komercijalnih potencijala.

Ove godine na palićkom Festivalu evropskog filma prikazano je nekoliko ostvarenja koja oslikavaju život romske zajdnice. Koju bi vrstu priča iz ovog miljea, prema Vašem mišljenju, publika treblo više da dobije?

Generalno nam je potreban veći broj bilo kakvih filmova o romskoj zajednici. Ne samo na evropskom podneblju, već i širom sveta. Filmski stvaraoci bi trebalo da redefinišu način na koji nas predstavljaju. Uslovi života Roma uvek će biti važna i goruća tema. Naše vlastito postojanje je dokaz za to.

Kako Vam se čini stanje savremene mađarske kinematografije?

Finansiranje je problematično. Državni budžet je fokusiran isključivo na dugometražni igrani film. Dokumentarne i ostale forme nemaju podršku. Za njih ne postoji strategija. Moj prvi dokumentarac, BALBOA IZ GETA prošao je selekciju za sarajevski festival ove godine, međutim ja sam ga snimio samostalno. Takođe sam mišljenja da bi fond za nacionalni film trebalo da uspostavi nekakvu festivalsku strategiju. Nije dovoljno samo snimiti kvalitetan film, već ga je potrebno i predstaviti gledaocima.

GENEZIS poseduje mnoštvo priča i perspektiva. Možete li nam nešto reći o Vašem kreativnom postupku pri pisanju kao i o Vašem načinu vizuelnog izražavanja?

Film jeste zasnovan na istinitoj priči, ali sam ja želeio da izbegnem puko ukazivanje probema u romskoj zajednici. Želeo sam da prikažem koliko mržnja može da razobliči živote, ali i da podvučem činjenicu da se ona može javiti u bilo kojoj sredini, kod bilo koga. Kao što je to bio slučaj u mom prethodnom filmu, bilo mi je bitno da ostanem uz likove i sagledam njihove perspektive. Forma filma je takođe potekla od mog prvenca koji je sniman u lirsko-dokumentarnom stilu. Pre nego što sam počeo da se bavim filmom, studirao sam sociologiju. Moj pristup je proistekao iz ideje o proučavanju i dokumentovanju pojava u objektivnom maniru.

Na čemu trenutno radite?

Voleo bih da snimim film koji ne bi bio previše moderan u smislu da se ne fokusira na ovakve, aktuelne društvene teme. Želim da se vratim klasičoj tradiciji. To je nešto što mi nedostaje u savremenoj kinematografiji. Nešto malo mističnije i neodređenije, nalik na opus Pitera Grinaveja.

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Datum:

01/01/1970