INTERVJU: IGOR TOHOLJ, SELEKTOR PROGRAMA ECO DOX I NOVI EVROPSKI DOKUMENTARNI FILM

INTERVJU: IGOR TOHOLJ, SELEKTOR PROGRAMA ECO DOX I NOVI EVROPSKI DOKUMENTARNI FILM

Snažna i iskrena svedočanstva o životu

Angažmanom i izborom tema, autori dokumentaraca su retki od preostalih socijalno relevantnih umetnika današnjice

MARIJA JAKOVLJEVIĆ

Festival evropskog filma ove godine uvodi selekciju Novi evropski dokumentarni film, koja je prirodan nastavak orijentacije Festivala ka aktuelnim tendencijama u produkciji, s obzirom na to da dokumentarci već duže vreme zauzimaju ravnopravnu poziciju sa igranim filmovima na evropskim festivalima A kategorije. O ovom programu, kao i o selekciji Eco Dox, za Festivalske novine govori selektor Igor Toholj.

Pet filmova ste odabrali za novi program. Koji je bio kriterijum?

Odabrani filmovi su, bez obzira na stil i pristup temi, snažna, iskrena svedočanstva o životu ili sudbinski važnim događajima u kojima su učestvovale značajne ličnosti za evropsku u svetsku kulturu, pa program otvara autobiografski dokumentarac, posveta rediteljki Agnes Vardi. Neki od filmova su dramatična svedočanstva kakva mogu biti prikazana samo u dokumentarnoj formi, kakav je That which does not kill.

Šta odlikuje evropski dokumentarni film?

Pored činjenice da su njegovi stvaraoci svojim angažmanom i izborom tema retki od preostalih socijalno relevantnih umetnika današnjice, novi evropski dokumentarni film predstavlja amalgam različitih formi i pristupa odabranim temama. Tu su hibridne forme, bliske eksperimentalnom filmu, itekako prisutne na festivalskoj sceni, dokuanimacija, ekspanzija filmova posvećenih raznim aspektima očuvanja životne sredine, muzički dokumentarci, ali i tradicionalne forme kao što su dokumentarni portret, esej ili hronike privatnih života inspirisane porodičnim i sličnim dramama.

Koliko je teško napraviti selekciju?

S obzirom na hiperprodukciju evropskih dokumentaraca i sve većeg broja mesta na kojima se prikazuju u Srbiji, nije bilo lako izdvojiti pet vrednih filmova koji još imaju ekskluzivitet. Važno je u obe selekcije dokumentaraca na Paliću zadržati barem po jedan relevantan domaći film. Tako ove godine imamo filmove Andrijane Stojković i Sonje Ðekić.

Kako ocenjujete evropsku produkciju dokumentarnog filma?

Bogata je i raznovrsna i čini se da nikada nije bila bolje podržana od industrije. Postoji mnoštvo festivala, razvojnih laboratorija i koprodukcionih foruma, kao i prodor dokumenarnih filmova u sistem festivala igranog filma.

Zbog čega je važno da festival poput palićkog posveti veću pažnju dokumentarcima?

Dokumentarni film brže i neposrednije odgovara ili se barem trudi da kreativno svedoči o izazovima savremene civilizacije u svim njenim oblicima. Publika mnogo lakše razvija empatiju prema protagonistima dokumentaraca i identifikuje se sa njihovim problemima i sudbinama. Festival kao što je palićki pored svoje aktuelnosti, podržava i neguje tradiciju evropskog filma, koju i danas oličavaju neki od doajena kakav je Verner Hercog, koji paralelno sa igranim filmovima snima dokumentarce, ili Pedro Almodovar koji se u novije vreme pojavljuje u ulozi producenta dokumentarnih filmova. Mnogi autori sa podneblja bivše SFRJ takođe imaju podjednako interesovanje za dokumentarne i igrane filmove.

Šta donosi program Eco Dox?

Program otvaramo filmom ZELENA LAŽ koji na angažovan način preispituje pojam održivosti i sve više prisutnu propagandnu mantru razotkriva proslavljeni reditelj Verner Bute. Prvi put program Eco Dox je i autorefleksivan i preispituje neke aksiome borbe za očuvanje životne sredine. Za festival poput FEF važno je da neguje i ovakve selekcije, samim tim što se i dobar deo festivalskih dešavanja odvija u okruženju jezera koje je u režimu sanacije kao ekološki zagađena sredina. U organizaciji udruženja “Terras” i Otvorenog univerziteta biće održan i okrugli sto na ovu temu.

Glosa: Važno je u obe selekcije dokumentaraca na Paliću zadržati barem po jedan relevantan domaći film

Datum:

01/01/1970