INTERVJU: MILJEN KREKA KLJAKOVIĆ, DOBITNIK NAGRADE “ALEKSANDRA LIFKA”

INTERVJU: MILJEN KREKA KLJAKOVIĆ, DOBITNIK NAGRADE “ALEKSANDRA LIFKA”

Scenografija je važan deo svakog filma

Napravio sam i sagradio sve ono što u jedan scenografski vek može da stane, dotakao se vremena i prostora iz najrazličitijih epoha

ZORICA DIMITRIJEVIĆ

Scenografija je nezaobilazan i važan deo svakog filmskog projekta, ali je u domaćem filmu na margini i utoliko mi je značajnija i draža nagrada “Aleksandar Lifka”, ističe autor svetskog renomea Miljen Kreka Kljaković. Graditelj scenografija za najrazličitije epohe i prostore (Delikatesna radnja, Podzemlje, Sveti Georgije ubiva aždahu, Muhamed, SF serija Dina…) upravo je završio rad na novom filmu oskarovca Berija Levinsona.

Dobili ste mnoga strana priznanja, među kojima francuskog Cezara i nagradu Evropske filmske akademije. Šta Vam znači nagrada “Lifka” kao priznanje na domaćem terenu?

Sve nagrade koje na direktan ili indirektan način afirmišu filmsku scenografiju uvek su dobrodošle i njima se radujem. Scenografija je u domaćem filmu neopravdano gurnuta na marginu i utoliko mi je ovo priznanje značajnije i draže. Ono je i jasna potvrda da je scenografija nezaobilazan i važan deo svakog filmskog projekta.

Scenografi nisu često u prvom planu, ni kod dodele nagrada ni u kritikama. Koja je uloga scenografije u kontekstu celine filma?

Trebalo je da prođe 26 godina od osnivanja ovog Festivala pa da jedan filmski scenograf dobije ovo priznanje. To govori o našem odnosu prema filmskoj scenografiji uopšte. U svetu ona zauzima vrlo značajnu poziciju u okviru svakog projekta, a njen autor visoko rangirano mesto u sastavu filmske ekipe. To je i normalno, jer se scenografijom osmišljava prostor i postavlja likovna i vizuelna koncepcija filma.

Poznati ste kao graditelj velelepnih scenografija – od antičke Troje i renesanse Venecije, do ruskih dvoraca ili srpskog sela, od Meke i Medine do futurističkih prostora. Kako gledate na to što realne objekte sve više zamenjuju digitalni?

Nove tehnologije mogu pomoći u realizaciji komplikovanih scenografskih rešenja, ali nikada u potpunosti ne mogu da zamene pravi filmski dekor. Danas se ta dva momenta često kombinuju, prožimaju i nadopunjuju, ali se ta granica još uvek jasno vidi, a kvalitet razlikuje, čime se gubi na iluziji i čaroliji filma.

Vaš opus je impresivan. Ipak, da li imate još neku želju u pogledu epohe ili ambijenta koji biste voleli da kreirate?

Već je toliko toga iza mene da i ne razmišljam o tome. Napravio sam i sagradio sve ono što u jedan scenografski vek može da stane, dotakao se vremena i prostora iz najrazličitijih epoha. U ovom momentu ne priželjkujem ništa novo, a ni spektakularno. Ako mi se sledeći posao i dogodi, znaću da je posao našao mene, a ne ja njega.

Tokom više od četiri decenije sarađivali ste s rediteljima iz celog sveta. Ko je na Vas ostavio poseban utisak?

Volim da radim s rediteljima koji svoju koncepciju grade na uvažavanju svih autorskih pozicija u filmu. S takvima je lako raditi. S druge strane, postoje oni koji iz preterane želje da o svemu odlučuju gube kontrolu nad projektom, a takve je teško pratiti.

Da li Vam više odgovaraju reditelji koji imaju precizne zahteve ili oni koji Vam daju odrešene ruke?

U procesu predpriprema za film diskutuje se o svemu. Iznose se stavovi, sagledavaju rediteljske želje, problemi, dogovaraju vizuelni momenti i pravi likovna koncepcija koja će biti u funkciji filma. Nekada su precizne koordinate i zahtevi dobrodošli, ali u većini slučajeva scenografima s dugogodišnjim iskustvom to nije od presudnog značaja, mada je u nekim momentima korisno. Scenograf je autor svoga dela, a za svaki autorski kreativan čin potrebno je i više prostora i slobode.

U kom su odnosu budžet filma i pažnja koja se pridaje scenografiji? Kakvo je u tom smislu stanje u srpskoj kinematografiji?

Odgovor na ovo pitanje ne bi trebalo da bude prosto poređenje scenografije u domaćem i svetskom filmu. Postoje velike razlike, ali to je druga priča. Imao sam sreću da sam uglavnom radio na filmovima koji ovoj profesiji poklanjaju veliku pažnju, gde scenografija zauzima važno mesto, pa su i finansijske mogućnosti za njenu realizaciju mnogo veće. U domaćem filmu sve je svedeno na minimum, ni teme koje se obrađuju ne iziskuju scenografska čuda, pa su i budžeti za njihovu realizaciju dosta mali. I to je jedan od razloga što se u domaćem filmu scenografiji ne poklanja veća pažnja.

Koji je Vaš sledeći projekat?

Glosa: Upravo sam završio novi film oskarovca Berija Levinsona Harry Haft. Bila je to duga avantura i ozbiljan projekat. Ponude stižu, ali potrebno je vreme da se akumulira nova pozitivna energija, jer se na svakom filmskom projektu i suviše potrošim. Za nove projekte još uvek ima vremena.

 

Datum:

01/01/1970