INTERVJU: VLADIMIR BLAŽEVSKI, REDITELJ I KOSCENARISTA FILMA GODINA MAJMUNA

Mesta za toplinu i prisnost ipak ima

Imam utisak da su oni jači u ljudskom svetu brutalniji i beskrupulozniji od jačih u životinjskom

ZORICA DIMITRIJEVIĆ

Makedonski reditelj, scenarista i producent Vladimir Blaževski povodom novog filma pominje osećanje da smo svi mi u ovo doba globalizacije u jednom velikom zoo-vrtu. Godina majmuna, premijerno prikazana na ovogodišnjem Skopskom festivalu, u medijima se opisuje kao komedija apsurda, politička satira i svojevrsna bajka.

Šta je za vas najvažnije u priči o majmunu odbeglom iz zoo-vrta Kokou, njegovom čuvaru i prijatelju Cobetu i nizu živopisnih likova koji ih okružuju dok traže svoje mesto pod suncem?

Za autora je uvek tugaljivo da tumači svoj film, naročito namere i poente u filmu. Kad već moram, spomenuću nekoliko stvari koje mi prvo padaju na pamet. Najpre motiv čudnog i snažnog prijateljstva između čoveka i životinje, zatim jednu privatnu asocijaciju koja me je opsedala još od prve verzije priče – osećanje da smo svi mi u ovo doba globalizacije u jednom velikom zoo-vrtu, vezano sa time i sve prisutnije kontroverze oko pojma slobode. Tu je i tema manipulacije, naročito aktuelna u poslednje vreme u ovom našem regionu, ali i ne samo u njemu.

Slučaj Koko izaziva urnebesne reakcije građana, nacionalnih zajednica, uprave zoo-vrta, medija, opozicije… Na koje ste aspekte posebno želeli da ukažete u duhovitoj priči koja istovremeno pokazuje prilično neveselu sliku društva u tranziciji?

Verovatno najviše na sveprisutni apsurd oko nas, koji nas u početku zasmejava, da bi nas potom rastužio. U Makedoniji je drastičan nadrealistički primer tog ludila bio urbanistički projekat “Skoplje 2014”. To treba videti, ne vredi objašnjavati. Međutim, slične manifestacije apsurda primećujemo širom planete, ne samo u tzv. tranzicijskim društvima.

Koko voli da mu Cobe čita Darvina. Znamo da u prirodnoj selekciji opstaju jači. Ko su i kakvi su ti jači danas? Ima li ipak mesta za toplinu i prisnost koje vidimo među marginalcima koji prate Kokoa i Cobeta?

Imam utisak da su ti jači u ljudskom svetu brutalniji i beskrupulozniji od jačih u životinjskom. Ono što je posebno deprimantno u našem ljudskom svetu je impresija da su ti “jači” obično nekakav moralni i intelektualni talog. Ljudski materijal “sa dna kace”, što bi se reklo. Mesta za toplinu i prisnost ipak ima, nadam se ne samo u filmskoj bajci, kakva je Godina majmuna.

Jedan ste i od producenata projekta započetog još 2012. Ova regionalna koprodukcija dobila je podršku “Eurimaža”. Zašto je trebalo toliko vremena da se film realizuje?

To je baš dugačka i zamarajuća priča, ti novi uslovi u kojima se filmovi finansiraju i produciraju svuda u Evropi. Tu naš region nije izuzetak. Mislim da ima dosta nepotrebnog administriranja i birokratizma, ali i tendencije da se sve ono što je art-house maksimalno uniformiše i stavi pod estetski kalup. Nije lako izdržati taj pritisak, mlađim kolegama je pretpostavljam jednostavnije da se u startu adaptiraju na takva “pravila igre”. Bitno je da čovek u svemu tome pravi što je moguće manje supstancijalnih kompromisa. Jednostavno, sve to treba prihvatiti kao nužno zlo i naći u toj produkcionoj šarolikosti kreativne podsticaje.

Kako ste sastavljali glumačku ekipu i kako ste se izborili sa masovnim scenama?

Glumačku ekipu uvek biram ne toliko prema nekakvom apstraktnom kvalitetu glumaca, nego prema konkretnoj viziji likova koju nosim u sebi, odnosno prema kriterijumu saobraznosti glumca sa likom. Tako se desilo da je u podeli bilo dosta relativno nepoznatih glumaca. Ni jednog iz ekipe mog prethodnog filma, kojima sam bio izrazito zadovoljan, nisam uzeo za ovaj film. Jednostavno, nisu odgovarali za ono što je bio moj doživljaj likova u priči. Za masovne scene u našim uslovima, gde nikad nema novca koliko treba, najbitnija je rutina. Bitno je da kao reditelj možeš sam da odlučuješ o prioritetima, što sam ja, kao producent-partner, mogao sebi da priuštim.

Šta vam znači učešće na Palićkom festivalu, na kojem je bila srpska premijera i vašeg filma Pank nije mrtav (2011)?

Ovo je ozbiljan festival, sa lepom reputacijom u evropskim filmskim krugovima. S prethodnim filmom imao sam vrlo dobro iskustvo, nadam se da će slično biti i ovog puta, mada se radi o stilski prilično različitim filmovima. Priznajem da ovog puta imam i malu tremu pred projekciju.

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Datum:

01/01/1970