Direktor Festivala Radoslav Zelenović je ukazao da Festival može biti od ogromne pomoći državi koja se nalazi na putu u Evropu.

„Naša osnovna preokupacija je kako unaprediti Festival, iako postoje brojne teškoće čije rešenje nije u našoj moći. Buduća festivalska palata Velika terasa je završena spolja, ali nikako da radovi budu finalizovani i počne njeno korišćenje. Problem je što ovde neće moći da se prikazuju filmovi, kao i činjenica da će Lifkin bioskop u Subotici biti pretvoren u pozorište", rekao je Zelenović.

Blažo Perović je predočio najopširniju i najtemeljniju viziju Festivala u vidu elaborata koji će ostati u festivalskoj arhivi kao najozbiljniji predlog za razmišljanje. On se založio za agorski tip Festivala, afirmaciju evropskog umetničkog socijalno-angažovanog filma i istakao kritičku i duhovnu misiju Festivala.
Počasna predsednica Festivala Milena Dravić ljubav i entuzijazam iz prvih dana Festivala prepoznaje i danas. Zabrinula ju je činjenica da su neudobne drvene stolice Letnje pozornice rasterale publiku sa rumunskog filma ORDEN ČASTI.

Scenarista i reditelj Srđan Koljević (ŽENA SA SLOMLJENIM NOSEM) je ukazao da Festival napreduje realno i kontinuirano i da ovde dolaze relevantni evropski autori, koji inače preziru trgovačke festivale. Nebojša Popović je istakao veliku vrlinu Festivala da u svoj fokus stavlja upravo onu kinematografiju koja je u tom trenutku u najvećem usponu. Ove godine je to belgijski film, a proteklih je bio izraelski i finski. Po njegovom mišljenju, gosti Festivala, najveća imena evropskog filma i autori u usponu, prošli su prilično nezapaženo.

Marija Šimoković je predložila da se na ulasku na Letnju pozornicu podigne velika skulptura Aleksandra Lifke, da u pozadini bude figura njegove supruge Eržebet Bek kako prodaje ulaznice, a da na mesinganoj ploči, koja bi bila kopija prvog Lifkinog plakata, budu imena dobitnika nagrade koja nosi njegovo ime. I Igor Toholj je na Festivalu video dobro konzerviran Lifkin duh, a Miroslav Mogorović obećao očuvanje visoke profesionalnosti u organizacionoj strukturi.

Goran Marković je Festivalu poželeo da se drži jedinstvenog koncepta, jer je on njegova najdublja suština i da nikada ne postane megalomanski i izgubi dušu, kao što se to, recimo, desilo festivalu u Monpeljeu.

Po mišljenju Zorana Simjanovića, filmski umetnici dolaze na Palićki festival sa istim žarom kao što su nekada pohodili muzički festival u Subotici koji, nažalost, više ne postoji. Zato Palićki festival mora da bude oprezan da ga ne zadesi slična sudbina.

„Bilo bi dobro da je orkestar sinoć izvodio muziku iz filmova Gorana Markovića koji je dobio nagradu „Aleksandar Lifka" i da muzika ubuduće uvek ima veze sa Festivalom", rekao je Simjanović i predložio da se Letnja pozornica zatvori i postane Palićki kulturni centar.

Branislav Filipović smatra da grupa entuzijasta mnogo više može da podstakne Festival nego državna mašinerija, nad čijom se ravnodušnošću lamentira. Za Branislava Lečića Palićki festival kao zborno mesto evropske kinematografije Srbiji omogućava lakši ulazak u Evropu. Festival je već postao reklama za Suboticu i Palić, i sve vrste njihovih potencijala, i kao takav može doneti značajan prihod opštinskoj kasi. Samo što prvo treba shvatiti da sve kreće od jezera i Palića. Zato ga treba za početak očistiti.

Vesna Milivojević