INTERVJU: ILAN KLIPPER, REDITELJ FILMA „ZVEZDANO NEBO IZNAD MENE“

Zvezdano nebo iznad mene, prvi dugometražni film francuskog reitelja Ilana Klippera, imao je svetsku premijeru u programu ACID u Kanu, a Festival evropskog filma Palić imao je čast da bude domaćin međunarodne premijere – prvog prikazivanja van Francuske.

Film je kamerna drama u kojoj pedesetogodišnji Bruno (Laurent Poitrenaux), koji je pre 20 godina bio uspešan pisac kada je njegova prva knjiga, istog naslova kao i film, dobijala odlične kritike. Ali sada deli stan sa mladom aktivistkinjom Žestin (koju igra Alma Jodorowsky unuka velikog Alehandra), retko izlazi, a njegovi roditelji, najbolji prijatelj i bivša žena dolaze sa psihijatrom kako bi mu „pomogli“.

Razgovarali smo sa Kliperom, koji je na Palić došao sa ko-scenaristom filma Rafaelom Nilom, o ideji za film, njegovoj strukturi, prirodi ljudskih odnosa, i fantastičnom glavnom glumcu.

Zašto si odlučio da snimiš film na ovu temu?

Kada proživiš neke teške stvari, postane ti teže da komuniciraš sa ljudima. Težiš da se zatvoriš u sebe, jer smatraš da su odnosi sa ljudima isuviše naporni, a plašiš se i osude. Tim više ako si umetnik, te je teško imati poverenja u sebe i ostati na svom putu. Meni se to više puta desilo, da sam radije ostajao kući jer me ljudi nisu razumeli, plašeći se da ih sretnem. Mislim da su i životinje slične. Kada umiru uvek se osamljuju, jer znaju da su ranjive. Kad se čovek nalazi u ovakvom stanju, radije ostaje sam kod kuće pokušavajući da se oporavi.

Kako si strukturirao film?

Ideja filma bila je da se gledalac uvuče u glavu ovog lika. U početku ga vidimo kako živi noću, sam kod kuće sa svojim fantazijama o vezama, sa stvarima koje pokušava da stavi u svoje knjige koje nikako ne uspeva da završi. Kada stignu njegovi roditelji i prijatelji, nismo sigurni da li se to dešava stvarno ili samo u njegovoj glavi. Dakle struktura filma ima ulogu da pokuša da približi gledaocima šta se dešava kada pokušavate da se bavite umetnošću. Pokušavate da radite sa svime oko sebe, gledate TV ili razmišljate o roditeljima… Dakle film se kreće između onoga što je u njegovoj glavi i onoga što je stvarnost u tom momentu.Starry sky above me

Tvoj pogled na veze među ljudima u filmu nije baš optimističan, ali zgleda da na kraju ljubav ipak pobeđuje?

Veze među ljudima nisu uvek jasne. Čak ni sa roditeljima, iako smatramo da su oni uvek spremni da nam pomognu, to ne možemo znati zasigurno. Oni nas takođe mogu koristiti. Meni je bilo zanimljivo da u filmu govorim o složenosti porodičnih odnosa, kao i prijateljskih uostalom. Ali na kraju ostaje ideja da je ljubav veća od svega. Čovek može poći od jedne zmisli ali ga veliki talasi odnesu na drugu stranu. U ovom filmu to je ljubav.

Ako ga i jedna osoba istinski razume to je njegova cimerka Žestin.

Ona je veoma vezana za njega. Ona živi sa njim, ona ga poznaje. Dok porodica može imati sasvim drugačiju predstavu o tome kakvo je njihovo dete nakon mnogo godina. Film govori i o fiokama u koje stavljamo ljude, i teško je odupreti se tome. Kada neko ima određeni utisak o vama, teško ga je promeniti. I tako ovaj lik traži nove veze, novi prostor za stvaranje.

Kako si odabrao glavnog glumca, Lorana Puatrenoa?

On je odličan pozorišni glumac. Bio je na filmu ali nikada nije igrao glavnu ulogu. Bilo je veoma zanimljivo raditi sa njim. Toliko je dobar da se pitam se kako to da mu niko pre nije dao glavnu ulogu. Malo je neuobičajen tip, pa je kao ličnost blizak liku iz filma. Takođe, pošto je ovo moj prvi dugometražni igrani film, bilo mi je zanimljivo da angažujem pravog iskusnog glumca, kako bih od njega mogao da učim. I naučio me je mnogo toga.

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Datum:

01/01/1970