Dva lika čudovišta
O jednom ubistvu za koje optužuju nedužnog čoveka u kome ljudi vide čudovište
Govoreći o svom filmu Nežni sin – Projekat Frankenštajn, mađarski reditelj Kornél Mundruczó (35) ističe da ga je na snimanje potaklo pitanje kakva je naša odgovornost prema stvorenjima koja smo sami stvorili, pri čemu se ista dilema pojavljuje i u samoj umetnosti.
Ključno filozofsko pitanje vezano za Frankeštajna je - ko je veće čudovište: stvorenje ili stvoritelj?
Ko je čudovište: onaj koga vidimo ili onaj ko ga je stvorio; da, to je najveće pitanje i u romanu Mary Shelley po kojem smo radili ovaj film. Kao i u romanu, pomirenje i u filmu počinje kada se stvorenje i stvoritelj nađu oči u oči. Odatle počinje i elegična priča o tome da se sa problemom treba suočiti. Ako to ne učinimo, rane se neće zaceliti, nego će nastaviti da trunu. Naravno, i u našem filmu je reč o jednom ubistvu za koje optužuju nedužnog čoveka, koji je upao u situaciju da ljudi u njemu vide čudovište. I kako oni to vide, tako se i ta uloga počinje ostvarivati. Upravo je otac taj koji nakon izvesnog vremena dolazi do spoznaje da je potrebno suočiti se sa problemom, ali to dolazi kasno, kada se sudbina već ne može popraviti.
Kako ste se odlučili na to da lavirint postane maltene samostalan junak filma?
Arhitektura je ta, koja na fascinantan način projektuje svet koji se raspada i odzvanja i koji je pun nekih tajnih, mračnih prostora. Upravo kao i podsvest samog glavnog lika. Želeli smo da dečak dospe u lavirint koji neće biti veštački napravljen, već pravi lavirint koji će na najbolji način oslikavati njegovo lutanje. Nije bilo teško pronaći tako nešto u Budimpešti, jer postoji mnogo praznih kuća koje svojim izgledom, na prvi pogled, govore da su nekad bile građanske.
Ima li tu šanse za novi život?
Naravno, iako te kuće danas nisu lepe, ali se odmah vidi da su to nekad bile. S druge strane, trebalo je pokazati i duhovnu stranu glavnog junaka - gde ne postoji porodična ili građanska bliskost, niti porodica, nego prazni stanovi i objekti koji više podsećaju na zatvor negoli na dom. Izlazak iz tog lavirinta događa se tek nakon ubistva, i to izlazak na snežno polje.
