Nikad ne dosadi priča o dobrim filmovima
Kada spremate karakter za film, ništa ne može da bude teško, već samo zanimljivo, primamljivo, i ambicija za novim i nepoznatim
Kada prvi film jedne glumice u njenoj 19. godini osvoji „Zlatnog lava“ i još 30 međunarodnih nagrada, onda ne čudi kada u narednih 20 godina ona odigra isto toliko uloga, od čega je skoro polovina u međunarodnim koprodukcijama. Labini Mitevskoj to, očigledno, nije bilo dovoljno, pa je u međuvremenu i producirala četiri filma. Sa sestrom Teonom, rediteljkom, i bratom Vukom, scenografom, Leona, kao deo tima „Sister & Brother Mitevski”, stoji i iza filma ŽENA KOJA JE BRISALA SUZE, u kojem igra sa čuvenom španskom glumicom Viktorijom Abril, jednom od dela viđenih u programu Paralele i sudari. Ni ovaj razgovor, međutim, nije mogao da prođe bez pominjanja onog što beše na početku – Milča Mančevskog i Labinine fascinantne uloge mlade Albanke Zamire.
PRE KIŠE, 18 godina posle. Da li su Vam dosadila pitanja o ovom filmu?Ne, nikako! Nikad ne dosadi da se priča o dobrim filmovima, a PRE KIŠE je jedan od njih. Kad se pojavio, iznenadio je pričom, scenarijem, vizuelnim jezikom, načinom naracije, divnim glumcima... Za mene je to pravi primer dobrog autorskog filma, kada se filmski jezik maksimalno koristi u formi umetnosti.
Kako se sećate rada sa Mančevskim? Da li ste već tokom snimanja znali da radite na velikom filmu?
Milčo je divan umetnik, voli sve da drži u svojim rukama i sve da kontroliše. Maksimalno je posvećen. Za mnoge od nas to je bio prvi film. Produkcijski je bio težak za sve, a za Milča pogotovo. Ali, svi smo se junački držali. Kada danas razmislim, to mu je bio veliki teret: zamislite, na primer, kada na pola snimanja treba da promenite kamermana. Pa, najveći reditelji bi se teško snašli u tome, a kamoli neko kome je to prvi film. Dakle, ne – nismo tada znali da prisustvujemo rađanju velikog filma. Bilo je tu mnogo kreacija i ljubavi, ali to pamtim kao izuzetno teško snimanje.
Da je Vaša Zamira iz PRE KIŠE preživela, da li bi imala nešto zajedničko sa Ajsun iz ŽENE KOJA JE BRISALA SUZE?
Kada malo bolje razmislim, možda i bi. Obe poseduju buntovnost, želju za slobodom, da se nešto promeni i ide napred. Da se od tradicionalnog pomeri ka modernom okruženju.
Da li je bilo teško glumiti ženu kakva je Ajsun?
Kada spremate karakter, ništa ne može da bude teško, već samo zanimljivo, primamljivo, i ambicija za novim i nepoznatim. Zbog toga i volim glumu, tu kreaciju i slobodu da se oživi jedan karakter. Najviše volim pripreme, a sa Teonom to stalno dugo traje. Zbog ovog filma sam upoznala fascinantne Juruke, koji u 21. veku žive neopterećeni tehnologijama, ispunjeni ljubavlju, razumevanjem, poštovanjem. Mnoge stvari koje se, nažalost, danas često zaboravljaju.
Kako ste za film dobili jednu takvu zvezdu kakva je Viktorija Abril?
Zvali smo je otprilike deset puta da dođe na Bitoljski festival, a ona je devet puta odbila, pa na kraju pristala. Onda, umesto dva dana u Bitolju ostala je cele sedmice. Teona je želela da probamo da je dobijemo za ulogu Helene. Meni je to izgledalo nemoguće, ali očigledno sve može kad si uporan.
ŽENA KOJA JE BRISALA SUZE je još jedan film iz radionice Mitevski. Kako je raditi sa bratom i sestrom?
Savršeno! Naša saradnja je puna emocija i kreativnosti. Dišemo za umetnost. Film shvatamo kao umetnost i borimo se za to. I naravno da je lakše kad vas je troje, a zapravo ste kao jedno. Nema ništa lepše od toga.
Šta volite od evropskog filma, da li ste skoro gledali nešto zanimljivo?
Obožavam Hanekea, Trira, Rejgadasa... Svaki put isprovociraju, kontroverzni su, ostave te danima da razmišljaš.
