Za bukom
Moderan čovek je tako krhko stvorenje, stalno pokušava da živi prema očekivanjima, upinje se da bi dostigao sreću. To je pomalo melanholično i veoma komično
Švedski rediteljski duo Johannes Stjärne Nilsson i Ola Simonsson stižu danas na Palić kako bi primili nagradu „Underground Spirit“ koja se dodeljuje za „izuzetan rad na polju nezavisnog filma i jedinstvenu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova filmske industrije“.
U filmovima koji su vas najviše proslavili tragate za harmonijom u gradskom zvučnom okruženju. Da li ponekad osetite tu harmoniju u svom svakodnevnom životu?
S filmom Zvuk buke prihvatili smo upravo takav izazov. Tokom rada smo postali veoma aktivni slušaoci sveta oko nas. Ako vi to želite, muziku ćete moći da čujete svuda oko vas.
U nekim vašim filmovima, poput Nowhere Man ili Hotel Rienne, dajete ironično viđenje položaja čoveka u korporativnom društvu…
Iz nekog razloga, oduvek smo bili fascinirani modernim čovekom Zapada, koji je sputan oklopom današnjice - poslovnim odelom. To je smešan izum, simbol moći i kontrole, a opet nas muškarce čini bizarno prilagođenim. Moderan čovek je tako krhko stvorenje, stalno pokušava da živi prema očekivanjima, upinje se da bi dostigao sreću. To je veoma komično i pomalo melanholično.
Koji muzički žanrovi ili izvođači su najviše uticali na vaš filmski rad?
Obrazovali smo se u veoma različitim oblastima, iako nijedna od njih nisu studije filma: jedan (Johannes) je išao u umetničku školu i diplomirao industrijski dizajn, a drugi (Ola) je studirao na muzičkoj akademiji kako bi postao muzičar i nastavnik muzike. Na nas utiču sve vrste muzike, filma i umetnosti i mi ih često koristimo na veoma nelogičan način. Ali inspiraciju, uistinu, pronalazimo u svetu koji nas okružuje, posmatrajući ljudsko ponašanje, obraćajući pažnju na sitnice života, slušajući svet zvukova. U produkciji se takođe trudimo da budemo okruženi kreativnim ljudima iz različitih oblasti; na primer, naša umetnička direktorka Cecilia Sterner, veoma angažovana umetnica, samo povremeno radi na našim filmskim projektima.
Popularni ste u svetu filma, osvajali ste nagrade u Kanu, Libeku, Ostinu, Varšavi, evo sada na Paliću. Kako su vaša dela primljena u muzičkim krugovima?
Naš kratki film Muzika za jedan stan i šest bubnjara započeo je kao veoma uzak eksperiment i nismo ni očekivali da će dopreti do šire publike. Ali zahvaljujući svojoj univerzalnoj tematici, zaista su ga razumeli ljudi iz celog sveta. Izgleda da je podstakao mnoge da na nov način pristupe muzici. Ne samo profesionalne muzičare, već i one koji nikad ranije nisu ni takli neki instrument. Nakon Zvuka buke primili smo mnogo pozitivnih povratnih informacija od muzičke scene. Takođe radimo na nastupu uživo s bubnjarima iz našeg filma, koji planiramo da izvedemo pred publikom.
Šta vam znači palićka nagrada „Underground Spirit Award“?
Izuzetnu čast! Dobiti priznanje za naš celokupni rad, bez obzira na dužinu ili format, istinski je podsticaj da nastavimo dalje ovim putem. Zaista smo veoma zahvalni.
Kako vidite trenutni položaj i budućnost evropskog nezavisnog filma?
Godinama putujemo po svetu s našim filmovima i upoznajemo mnogo kolega. Prilično je impresivno videti odlučnost i istrajnost ovih umetnika, koji se upinju da sebi prokrče put u ovom složenom i skupom obliku umetnosti. A uslovi su svakako veoma različiti u zavisnosti od države u kojoj se živi i radi. Različiti evropski filmski festivali, veliki ili mali, svakako igraju veoma značajnu ulogu ambasadora nezavisnog filma.
