Nepoznato o počecima kinematografije u Vojvodini

U okviru Festivala evropskog filma danas u 13 sati na Velikoj terasi biće promovisana knjiga “Kratak pregled istorije filma u Vojvodini” prof. Dejana Kosanovića, zajedničko izdanje Jugoslovenske kinoteke i Otvorenog univerziteta u Subotici.

Prvi dokument o autorima dokumenata
Knjiga Zoltana Šifliša dokazuje da u Subotici, još od Lifke, postoji kontinuirano negovanje filma i tim je veća sramota što u njoj ne postoji Gradski filmski arhiv

Odrastanje u surovom okruženju

Želela sam da veoma otvoreno progovorim o problemima odrastanja mladih u surovom okruženju i da vidim gde se i na koji način javlja i ispoljava ljubav

 Zapaženi festivalski život u zemlji i inostranstvu, koji se ogleda i u brojnim nagradama, debitantski film domaće autorke Maje Miloš KLIP nastavlja na Paliću, gde će biti prikazan u programu Paralele i sudari. KLIP je film koji kroz prizmu naizgled jednostavne ljubavne priče govori o mladima u Srbiji danas, kaže na početku razgovora za Festivalske novine rediteljka Miloš.

„Želela sam da se bavim problemima mladih koji naizgled deluju apatično a, sa druge strane, imaju ogromnu količinu energije koja traži ventil da se kanališe. Bes, destrukcija i autodestrukcija su ventil kroz koji na površinu izlazi ta energija, ali potpuno neočekivano, i za njih same, javlja se nežnost i empatija. Film je spoj surovog okruženja, nasilja, droge, šunda – u kom odrastaju mladi – i lepršavosti mladalačke ljubavi.“

Osećam da moram da režiram

Snimaću film po mom scenariju, nadam se 2013, i neću igrati u njemu, jer čovek ne može odjednom da radi više važnih stvari dobro

 Ovaj razgovor ima dve teme: film PARADU i nekoliko intervjua koje je glavni glumac najgledanijeg srpskog filma ove godine dao povodom premijere. „Šta može mali jadni film protiv PR agencija koje imaju direktan link s bogom i koje daju sebi za pravo da umesto njega obeležavaju krstićem, poput šumara, koja voćka je za seču jer ploda ne rađa, a koja nije“, rekao je tada Nikola Kojo. On vrlo retko priča za novine, pa je bilo posebno zanimljivo čitati čoveka koji je odigrao neke od najboljih rola smrknutih momaka srca tvrdog kao asfalt, kako, mimo kabinetske frazeologije, priča o nekim sasvim bazičnim temama. Ljudskoj ravnopravnosti, na primer.

Zaboravili smo da film može da menja svet nabolje

Film je dobar onoliko koliko dopire do srca ljudi, koliko ostavlja trag u njima. Sve drugo je pojednostavljivanje

Posle bioskopskog uspeha u ex-YU i nagrada na ovogodišnjem Berlinalu, film PARADA stiže na Festival evropskog filma na Paliću, gde će biti prikazan u Glavnom takmičarskom programu. Osim o PARADI, sa rediteljem i scenaristom Srđanom Dragojevićem razgovarali smo o njegovom pogledu na filmsku umetnost, dotičući se i pitanja njene društvene uloge.

Dostojevski je kosmički pisac

Kako je došlo do toga da ste ceo film snimili u katedrali?
Ideja je došla od muzike. Slušao sam dosta ruske duhovne muzike, pa je logična ideja bila da nešto snimim u crkvi. Da iskoristim tu atmosferu, svetlo... A prirodan izbor bio je Dostojevski i njegov roman „Idiot“. A snimanje koje se dešavalo na samo jednoj lokaciji pružilo nam je šansu da se potpuno fokusiramo na priču, na glumce, i da ceo film uradimo u miru. Takođe, nisam želeo da priču smestim u 19. vek, jer mislim da dela Dostojevskog nisu realizam već na jedan fantastičan način govore o ljudskoj duši. On je kosmički pisac i svi njegovi likovi pokušavaju da iz korena promene svet.

Čast mi je da budem deo tima Palićkog festivala

Film je skupa igračka, zahteva visok standard. A to stvara publiku: kada imate dobre sale, publika svesno dolazi na takva mesta

Uspeh uprkos slaboj podršci

Pojedine kompanije nisu želele da podrže film jer nisu htele da im se ime vezuje za „tamo neke pedere“