Razmenili smo nekoliko reči sa Janošem Večernješem, rediteljem filma LETNJA ULICA, NE IDE DALJE

Janoš Večernješ je poznat i kao kamerman i kao reditelj. Na prošlogodišnjem Festivalu se u filmu DECA ZELENOG ZMAJA predstavio kao kamerman, a ove godine je pak prisutan sa svojim filmom LETNJA ULICA, NE IDE DALJE. Radnja filma se odigrava u trolejbusu broj 74, jednog nedeljnog prepodneva u Budimpešti. Sve se događa u realnom vremenu tokom nešto više od sedamdeset minuta. Radi se o pravom mađarskom apsurdu ukoliko je otmica jednog trolejbusa suština priče. Lik koji se popeo u trolejbus pokušava da otme dupli trolejbus. Štaviše, u retkom saobraćaju tokom vikenda svi putnici koji se nalaze u trolejbusu ga dobro poznaju.  Čini se da se o logički teško objašnjivim događajima koji se dešavaju u današnjoj Mađarskoj najtačnije može razgovarati pomoću apsurda, to je ono što je najkarakterističnije za svakodnevicu. Apsurd je pravi simbol za ono u čemu živimo. Na kraju filma se trolejbus konačno zaustavlja, lik je bacio svoj pištolj, u trolejbus ulaze trojica poznatih/nepoznatih i sve prisutne ubijaju za nekoliko forinti.

San o izgubljenim slikama iz mladosti

Nisam bio za predlog producenata da se film snimi filmskom kamerom pa da se naknadnim efektima simulira VHS

Čoveka ne možete da procenite na osnovu predrasuda

Posle projekcije filma SAMO VETAR glumice Katalin Toldi i Đenđi Lendvai govorile su za Festivalske novine o moći filma da prenese poruke i promeni stvarnost i svet, prihvatanju kao neočekivanoj kategoriji i novim pogledima sa strane.

Počastvovan sam činjenicom da me srpski narod, koji volim i poštujem, smatra važnim evropskim umetnikom
Potpis: Žan-Mark Bar: VELIKO PLAVETNILO je bio životni darProslavljeni francuski glumac, reditelj i producent Žan-Mark Bar, zapažen po osobenom umetničkom rafinmanu u filmovima Larsa fon Trira, ali i Džona Burmena, Džejmsa Ajvorija, Luka Besona, Majkla Poliša... govori za Festivalske novine o nagradi “Aleksandar Lifka”, vezama sa Srbijom, kosmopolitizmu, Vanesi Redgrejv, rediteljskim angažmanima, svom prvom američkom filmu ...

U svom prvom dugometražnom filmu, Aksel Petersén (33) se bavi generacijom svojih roditelja, švedskim bejbi-bumersima koji su veći deo života proveli u ekonomskom i socijalnom blagostanju. AVALON govori i o tome kako se oni ponašaju kada veliki problem ispliva na površinu.

Koliko je priča u filmu inspirisana stvarnim događajem i koliko se reditelj držao te priče?
Sve što smo zajedno napisali Bruno Hajek, reditelj Olmo Omerzu i ja, stvarno se dogodilo. Film je baziran na istinitoj priči, iako se možda čini da nije. Takođe, moram da kažem - pošto se na filmu reditelj često ne drži onoga što je scenarista napisao - da je u ovom filmu svaka reč iz scenarija prenešena na platno. Sve do poslednje mrvice atmosfere.

Sinoć je u okviru Festivala evropskog filma Palić počeo i program Mladi duh Evrope koji već godinama figurira kao neka vrsta savesti Festivala. Iako je ove godine lišen svog muzičkog dela koji su činili izuzetni koncerti regionalnih i svetskih umetnika, Mladi duh ipak nije ostao uskraćen za dobre filmove.

Iako dilema oko „krivca“ i dalje postoji, u svetu nadvladava mišljenje da je čovek svojom nekontrolisanom eksploatacijom prirode uticao da emisija štetnih gasova dovede Zemlju do početka globalnog otopljavanja