Dostojevski je kosmički pisac
Kako je došlo do toga da ste ceo film snimili u katedrali?Ideja je došla od muzike. Slušao sam dosta ruske duhovne muzike, pa je logična ideja bila da nešto snimim u crkvi. Da iskoristim tu atmosferu, svetlo... A prirodan izbor bio je Dostojevski i njegov roman „Idiot“. A snimanje koje se dešavalo na samo jednoj lokaciji pružilo nam je šansu da se potpuno fokusiramo na priču, na glumce, i da ceo film uradimo u miru. Takođe, nisam želeo da priču smestim u 19. vek, jer mislim da dela Dostojevskog nisu realizam već na jedan fantastičan način govore o ljudskoj duši. On je kosmički pisac i svi njegovi likovi pokušavaju da iz korena promene svet.
U filmu se pojavljuje šest slika. One su naslikane za potrebe filma. Uradio ih je estonski umetnik Lorensius. Osim slike Isusa posle raspeća koja je Holbeinovo delo. Takođe, koristili smo muziku koja zahvata soundtrack iz italijanskih porno filmova, „Stranglerse“, ali i rusku duhovnu muziku. Koristili smo različite stilove u dizajnu kostima i scenografije. Želeli smo da postignemo posebnu i neuobičajenu, eklektičnu atmosferu.
Koliko su glumci imali slobodu u izrazu a koliko ste ih Vi, na neki način, vodili?
Nije bilo prostora za improvizaciju. Imali smo dva meseca proba pre snimanja. Ceo film je prilično teatarski i gluma je morala da bude prilagođena tajmingu svake scene. Želja mi je bila da u IDIOTU spojim senzibilitet pozorišta i filma i da na taj način celu stvar prilagodim jedinstvenoj lokaciji na kojoj je ceo film sniman. Snimali smo po ceo dan, a neretko i celu noć.
