Svojevremeno ste išli u glumačku školu i tako ste upoznali Maju Miloš...
Da, cela ekipa ide u neke glumačke škole, neke od nas su upisale Akademiju, a neke će tek da upišu. Maju smo upoznali preko kastinga koji je trajao dve godine i cela stvar je bila vrlo ozbiljna.
Kako je na film reagovala publika u Roterdamu, a kako u našoj zemlji? Da li postoje neke razlike?
Da, postoje razlike. Određeni delovi filma su zanimljivi srpskoj publici, a neki drugi su interesantniji na primer roterdamskoj. Film je odlično prihvaćen i suština je da ga publika ili voli ili ne. Nema sredine. I to je nama, nekako, najbitnije.
Kako Vi gledate na tu surovu realnost koja je prikazana u filmu?
Svakako da to postoji u našoj okolini, ali naravno da mi nismo predstavnici te generacije. Ovaj film bi trebalo da probudi svest kod mladih ljudi. Naravno da ne bi trebalo da se poistovećuju s likovima iz filma, jer bi to bila ogromna greška. Ono što bi mladi morali da učine je da na neki način unaprede i oplemene svoj život. To je suština.
Kakvo je Vaše lično iskustvo u radu s rediteljkom Majom Miloš, s obzirom da ste se tada prvi put upoznale?
Maja je jedna sjajna umetnica. Mislim da će postati jedna od najboljih srpskih rediteljki ikada i to sa sigurnošću mogu da kažem. Veoma je kreativna. Puno nam je pomogla u samom projektu. Bila mi je velika čast što sam imala priliku da radim s njom.
Da li možda postoji namera da se film prikazuje u srednjim školama?
Pa, ne. Ovo nije neki obrazovni film koji bi se prikazivao po školama. Prosto, to je kritika društva iz Majinog ugla, tako da ne verujem da će ikada biti prikazan u nekoj školi.
Da li su možda planirane dve verzije filma? Jedna bez eksplicitnih scena seksa i druga sa scenama seksa.
Ne postoje dve verzije filma, jer je ovako moralo da bude urađeno. Nije moglo drugačije. Naši roditelji su bili upućeni u ceo scenario i ceo projekat i imali smo veliku podršku od njih.
