INTERVJU: MIROSLAV MOGOROVIĆ, PROGRAMSKI DIREKTOR FESTIVALA

Novi programi u novim prostorima

ZORICA DIMITRIJEVIĆ

Programski direktor Festivala Miroslav Mogorović, po tradiciji, osvrće se na Festival pred zatvaranje i najavljuje ciljeve i planove za narednu godinu.

Kako ocenjujete 25. Festival evropskog filma (FEF)? Šta su bili vrhunci ovogodišnjeg izdanja?

Izuzetno sam zadovoljan Festivalom i redovnim programom, imajući u vidu da smo obeležili jubilej, odnosno da smo deo energije i novca opravdano posvetili isticanju onoga što je bilo najznačajnije u prethodnim izdanjima. Skrenuo bih pažnju na susrete starih i novih dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka”. Pozvali smo u goste nekadašnje laureate, a novi dobitnici Rade Šerbedžija i Brajan Koks imali su priliku da dožive trenutak počasti, ali i da uživaju da se to događa na nečemu što je toliko značajno. Setite se trenutka kada Šerbedžija kaže da su oči Milene Dravić – jugoslovenski film, a onda i Milena dolazi na Festival kako bismo ponovo videli tu lepotu.

Koliko ste od željenog programa filmova uspeli da realizujte?

Dobili smo sve sa šireg spiska koji su nam selektori Nenad Dukić i Nil Jang predstavili u aprilu i maju, vezano za Kan. Tu su i filmovi koji su se pojavili još skorije, na primer u Karlovim Varima pa smo odlučili da i njih uvrstimo u program. Dakle, uspeli smo da obezbedimo sve ono što je selektorski tim izabrao.

Kako to da u Glavnom programu nije bilo srpskog filma?

Festival pruža šansu domaćem filmu da se ravnopravno takmiči sa najboljim evropskim filmovina. To je velika mogućnost koju je ovaj Festival izgradio, ali je za to neophodna selekcija filmova koji ispunjavaju elementarne zahteve za ulazak u takmičarski program. Prvi je da se uopšte snime. Naravno, bilo je filmova koji zaslužuju da ih predstavimo, ali FEF traži i aktuelnost, festivalsku svežinu, a većina domaće produkcije je već bila u bioskopskoj distribuciji. S druge strane, neki su odlučili da svoj festivalski život započnu na nekom festivalu koji im omogućava bolju vidljivost, po njihovoj proceni.

Nakon zaokruženih četvrt veka, kakav je dalji plan?

Ovo je bio poslednji FEF u dosadašnjim gabaritima. Imali smo koncept koji nas je doveo do uspeha, ali baš zato idemo dalje. Kada smo počinjali želeli smo da uradimo nešto veliko i sada smo na putu ka tome, imamo mogućnost da ispunimo te vizije.

Mi smo jedan od retkih festivala koji je uspeo da svojim delovanjem razvije infrastrukturu lokalne zajednice i da ima mesto na kojem funkcioniše cele godine. Otvoreni univerzitet u Subotici dobio je biskop “Eurosinema”, kojeg nije bilo pre Festivala. Palić je dobio bioskop “Abaziju” sa salom i sa Letnjim kinom. U planu je sala u objektu Velika terasa. Sad sve te nove prostore treba ispuniti sadržajem. Jedan od njih biće Program evropskog dokumentarnog filma, koji kada smo počinjali nismo imali gde da prikažemo, a za koji zaista postoji i potreba publike da ga vidi.

Program Mladi duh Evrope sada ima kapacitet da uvedemo i nagradu za najbolji kratki film. Ova selekcija je stvarno reprezentativna. Logičan sledeći korak bio bi da uđemo u red festivala na kojima se predlažu najbolji filmovi za selekciju Short Matters Evropske filmske akademije.

Treći program koji nam nedostaje jeste Panorama velikana. Razvoj takmičarskog programa je doveo dotle da ne možemo zajedno da stavimo velikane i talente koje mi prikazujemo i koji postaju nova kinematografija Evrope. Subotička publika ih gleda u velikom broju, ali to nije razlog da joj ne prikažemo i filmove autora kao što su Venders, Fon Trir, Mihalkov

To su tri kratkoročna pravca razvoja koja će imati direktni rezultat već sledeće godine, što će značiti širu ponudu i bolji Festival.

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Datum:

01/01/1970