INTERVJU: RADOSLAV ZELENOVIĆ, Direktor festivala

Pri kraju ovogodišnjeg, 24. Festivala evropskog filma Palić, razgovarali smo sa direktorom festivala Radoslavom Zelenovićem.

U ovogodišnjem programu ponovo su veoma zastupljeni filmovi sa najvećih svetskih festivala, pre svega iz Kana i Berlina, ali i sa Karlovih Vari i Venecije.

Manje se bavim poslovima koji su vezani za selektovanje filmova. To rade Niki, Miša, Petar… Tokom godine to su poslovi vezani za rad Saveta Festivala i zajednički napori da se obezbede optimalni uslovi za nesmetano održavanje našeg festivala. To ne znači da nisam upućen  u način obezbeđivanja filmova i svega onoga što čini jednu manifestaciju kao sto je naša. Mnogi festivali, pa i naš, opredeljeni su na velike festivale, pogotovu one kao sto su Berlin, Kan, Venecija… jer su to mesta na kojima se filmovi prikazuju premijerno i odatle nastavljaju svoj „život“na smotrama i festivalima, a potom i u bioskopima. To su mesta gde možete da sagledate najveći deo godišnje produkcije i mesta gde možete da dogovorite delove programa za svoj Festival.

Koje festivale na našem podneblju, ili šire, u istočnoj Evropi, biste mogli da uporedite sa Palićem? Postoji li neki festival na koji biste želeli da se Palić ugleda?

Poslednjih godina ne prisustvujem međunarodnim filmskim manifestacijama te nisam najpozvaniji da dajem konačne odgovore. Ono što znam to je da je svaki festival osoben na svoj način. Radio sam na velikom broju festivala kod nas, godinama bio prisutan na kanskom i drugim festivalima, bio član žirija. Uvek sam u festivalima tražio ono po čemu se razlikuju, a manje po čemu su slični. Festivali moraju da imaju precizan profil (a nas to ima kao malo koji) i da insistiraju na svojim osobenostima u programskom smislu, po mestu i zemlji u kojoj se odrzavaju. Ima toga još, ali za ovu priliku izdvojo bih samo ove dve, za mene, ključne stvari.

Kako ste izabrali Slavka Štimca i Kristofera Hemptona za nagradu Aleksandar Lifka, i koliko to znači Vama lično, i festivalu?

Slavka Štimca, vrlo lako. Ove godine je 45. godina od njegovog prvog pojavljivanja na filmu, a ove godine je i snimljen film koji se bavi njegovim filmskim odrastanjem, Ime: Dobrica, prezime: nepoznato Srđe Penezića. Bilo je još nekoliko kandidata, ali nam se učinilo da je Slavko pravi izbor. Čitavu ceremonija otvaranja ovogodišnjeg Festivala obelezili su Mira Banjac i Slavko Štimac. Sve je bilo puno emocija, i kao što ste videli, i veliki glumci imaju tremu. To su na konferenciji za štampu i rekli.

Što se Hemptona tiče, tu je lavovski deo psla zavrsio Miša Mogorović. Bilo je jako teško jer je bilo nekoliko kandidata i svi od reda su veliki filmski stvaraoci i nije lako usaglasiti termine, ma koliko rano stupili u pregovore. Radujem se da ćemo impresivnom spisku dobitnika  nagrade Aleksandar Lifka priključiti i Kristofera Hemptona.

Kakav je Vaš utisak o savremenoj hrvatskoj kinematografiji koja je ove godine u fokusu?

Ima jedna zanimljivost kada je hrvatska kinematografija u pitanju. Prvi film iz hrvatske prikazan je 1997. godine na našem Festivalu. Reč je o delu Kako je počeo rat na mom otoku Vinka Brešana. Tome ima punih dvadeset godina. Kasnije kada smo se sreli, jednom prilikom, rekao mi je da je to bilo jako stresno i da ne zna ko se vise uplašio – oni koji su dali, ili oni koji su prikazali film. Kod nas nije bilo straha. To smo hteli i radujem se da smo tada uspeli da te pokidane veze u kulturi uspostavimo na ovaj način i na našem festivalu.

Što se hrvatskog filma danas tiče, on pokazuje dobre rezultate. Filmski radnici su očito organizovani, pre svega zahvaljujući HAVC-u, i uspeli su da stvore pristojne uslove za snimanje filmova, tj. da budu ravnopravni pregovarač sa tamošnjom vlašću i jasno definišu svoje potrebe… i rezultat nije izostao. Odluka da hrvatski film bude u Fokusu bila je prirodna, da pokušamo da na jednom mestu vidimo zanimljiva dela i sretnemo zanimljive autore sa  njihovim pričama koje su pomogle da bolje sagledamo hrvatski film i prilike u kojima nastaje.

Takmičarski programi Palića su i ove godine izuzetno jaki i šaroliki. Šta biste izdvojili kao najzanimljivije iz pratećih programa?

Upravo hrvatski film i programsku konstantu koja traje bezmalo dve decenije, Novi mađarski film. Mladi duh Evrope je naša filmska prethodnica koja nam kasnije dovodi autora u Takmičarski program, ili u Paralele i sudare.

Izdvojo bih još nesto. Naš Festival je pomogao ove godine da se promoviše BOSI FEST, festival o hendikepiranima. Videli smo i izuzetno zanimljiv belgijski film I ti imaš hendikep. To je važna manifestacija u porodici filmskih festivala kod nas koja nam pomaže da bolje shvatimo svet oko i pored nas.

Share on FacebookTweet about this on Twitter

Datum:

01/01/1970