Награда публике
Филип Етмишовски
Пољски филм Реци ми шта осећаш (Powiedz mi, co czujesz), у режији Лукаша Рондуде, који је уједно и косценариста, прати уметника Патрика (Јан Саласињски), неспособног да пронађе купце за своје слике Могући излаз из тешке ситуације назире кроз „Трговца сузама” (Tear Dealer), јединствени уметнички пројекат у оквиру којег људи мењају своје сузе за новац. Иако не успева да заплаче на захтев, Патрик упознаје Марију (Изабела Дудзијак), ауторку тог пројекта. Како се међу њима развија романса, они постепено деле своје трауме и уметност, откривајући колико тога имају заједничког.
Двоје главних глумаца показују се као изузетно добар избор, стварајући природну хемију која њихов однос чини потпуно уверљивим. Дудзијак пружа зрелу и суптилну интерпретацију лика који непрестано балансира између унутрашње снаге и емоционалне рањивости. Саласињски, с друге стране, уверљиво дочарава бунтовног младића који иза импулсивне спољашњости крије дубоку трауму и потиснуте емоције. Управо је њихова међусобна динамика један од највећих адута филма, уносећи аутентичност и емотивну тежину у сваку заједничку сцену.
Иако се Патрикова покојна сестра близнакиња никада не појављује на екрану, она остаје једно од кључних присустава у причи. Поред тога што се често помиње, њено сећање непрестано се призива кроз симболички мотив хаљине која виси у Патриковом дворишту, уз упаљену свећу која гори за покој њене душе. Тај визуелни мотив ствара утисак да је она на неки начин део света филма; њено одсуство истовремено постаје и трајно присуство.
Музика Марцина Ленарчика вешто балансира између минималистичких амбијенталних мотива и повремених инди-рок експлозија, при чему ове потоње наглашавају емотивну узбурканост протагониста. Истовремено, контраст између мирног провинцијског пејзажа и сивих остатака урбане архитектуре из социјалистичког периода појачава осећај усамљености, очаја и трауме који прожима читав филм. Резултат је импресивно остварење које успева да буде истовремено дубоко интимно и универзално.
Назад...
