Nagrada publike
Berina Musa
Ko bi pomislio da zvuk protagoniste koji povraća tokom odjavne špice može da ostavi festivalsku publiku oduševljenom? Prljavi novac za Bele noći (Cherni pari za beli noshti) priredio je upravo takav trenutak na ovogodišnjem, 33. izdanju Palićkog festivala.
Ova bugarsko-grčka dramedija prati Marinu (Tanja Šahova) i Gošu (Ivan Savov), bračni par srednjih godina čiji je životni san da doživi „Bele noći” u Sankt Peterburgu. Svoje putovanje planiraju da finansiraju novcem od mita, godinama nezakonito sticanim i skrivanim u metalnoj kutiji za božićne kolače. Međutim, ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine ruši njihove planove i pokreće lavinu dugo skrivanih porodičnih tajni, pretvarajući njihov brak u svojevrsno bojno polje.
Kako se priča razvija, scenarističko-rediteljski tandem Kristina Grozeva i Petar Valčanov, u saradnji sa koscenaristom Dečom Taraležkovim, drži publiku u neizvesnosti neprestanim nizom obrta; neki su uverljiviji od drugih, ali su gotovo uvek zabavni. Veran svom naslovu punom kontrasta, film svoju snagu crpi iz neprestanih sukoba. Šahova i Savov nose film sa izuzetnom lakoćom i prirodnošću, čineći disfunkcionalan odnosMarine i Goše podjednako bolnim koliko i zabavnim.
U svojoj petoj saradnji, autori filmova Lekcija, Slava i Trijumf ponovo pokazuju izuzetan osećaj za upečatljive detalje. Beskućni pravoslavni sveštenik koji blagosilja Marinin privezak u obliku krsta, kao i nepoznata žena koja s vidljivom razdraženošću gleda pravo u kameru, filmu daju povremeni dokumentaristički prizvuk. Ipak, scena koja se posebno izdvaja najbolje svedoči o majstorstvu autora u tragikomičnom pripovedanju: razorno otkriće dolazi uz besprekoran komični tajming, da bi već trenutak kasnije za sobom ostavilo krater ogoljene ranjivosti.
Ipak, film povremeno podleže teretu sopstvenih ambicija. Kad god priča napusti svoj savremeni tok kako bi razotkrio dugo potiskivane sukobe i sve šokantnije porodične tajne, sklizne u preterano sentimentalnu melodramu. Umesto da dodatno osnaže njegovo poigravanje žanrovskim konvencijama, takvi izleti narušavaju ritam pripovedanja. Slično tome, scenario nastoji da obuhvati čitav niz tema – praštanje, korupciju, pobožnost, rat i mir – zbog čega narativ vremenom postaje sve rasutiji i fragmentarniji.
Na kraju, Prljavi novac za Bele noći sugeriše da naše živote retko iz koloseka izbacuje sama istorija, a mnogo češće kompromisi koje godinama tiho gomilamo. Dok protagonisti uče da se smeju sopstvenim greškama, film pokazuje da smisao za crni humor može biti neprocenjiv u suočavanju sa „belim lažima” koje sami sebi govorimo.
Nazad...
