Intervjui

INTERVJU: MARGARETA FON TROTA, REDITELjKA I SCENARISTKINjA FILMA INGEBORG BAHMAN – PUTOVANjE U PUSTINjU

Prirodno je da snimam filmove o ženama

Bergmanov SEDMI PEČAT je početak mog poimanja da i film može da bude tako važna umetnost kao što su pozorište, muzika, slikarstvo ili književnost.

Proslavljena nemačka rediteljka, scenaristkinja i glumica Margareta fon Trota je gošća 30. izdanja Festival evropskog filma Palić, na kojem će joj biti uručena nagrada “Aleksandar Lifka” koju je dobila 2004. godine, kada nije bila u mogućnosti da prisustvuje festivalu. U svet filma zakoračila je kao glumica, igrajući kod Fasbindera i Šlendorfa, za čije filmove je pisala i scenarije, a zajedno sa Šlendorfom je režirala ostvarenje IZGUBLJENA ČAST KATARINE BLUM. Od tada kreće njena rediteljska karijera, ovenčana brojnim priznanjima. Maragareta fon Trota, prva je žena dobitnica “Zlatnog lava” za najbolju režiju na festivalu u Veneciji i to za film MARIJEN I DŽULIJEN, u kome započinje saradnju sa glumicom Barbarom Sukovom sa kojom je snimila i filmove o Rozi Luksemburg, Hani Arent... Snažne, revolucionare, žene “ispred svog vremena” su centralne figure filmova Margarete Fon Trote koju je i Evropska filmska akademija nagradila priznanjem za životno delo. Jedna od takvih žena, austrijska pesnikinja Ingeborg Bahman, inspiracija je i tema njenog novog filma koji premijerno gledamo na Paliću.

Dobitnici nagrade “Aleksandar Lifka” za doprinos evropskoj kinematografija, pored vas, su između ostalih i Jirži Mencl, Teo Angelopulos, Ken Louč, Kosta Gavras, Ištvan Sabo, Ken Rasel, Andžej Vajda... Da li Vam se dopada društvo?

Ne samo da mi se dopada društvo, već sam i počastvovana da sam u njemu, čak iako se pitam da li tu ima i žena koje su dosadašnje dobitnice nagrade.

Često ističete kako je Ingmar Bergman vaš mentor u umetnosti i neko ko je imao snažan uticaj na vaše filmove. Na koji način?

Njegov film SEDMI PEČAT je početak mog poimanja da i film može da bude tako važna umetnost kao što su pozorište, muzika, slikarstvo ili književnost. To je bilo kao moje “drugo buđenje” i od tog trenutka nadala sam se da ću jednog dana postati filmski stvaralac. Ali morala sam da čekam skoro 17 godina da se moja želja ostvari. Možda i zbog toga što je Bergamov način da opiše ženu i sve vrste osećanja i osećaja kroz koja prolazi blizak mom pristupu, mada im je on uvek pristupao sa muške tačke gledišta i to je prirodno, čak iako mi je jednom rekao: “Ali Margareta, i ja sam žena!”.

U vašim filmovima se bavite ženama čije su priče i životi imali snažan uticaj na mnoge. Zbog čega je to vaš izbor?

Odgajila me je majka, oca sam viđala jednom godišnje, umro je kada sam imala 10 godina. U mojoj školi bile su samo devojčice. Na fakultetu smo bile zajedno sa dečacima, ali nikada nisam imala utisak da ih poznajem. Tako da je bilo prirodno da počnem da snimam filmove o ženama. Onda je to postala i neka vrsta programa zato što je bilo tako malo rediteljki i osećala sam potrebu da govorim u ime svih onih koje nisu imale priliku da govore u svoje ime. Imamo priliku da pogledamo vaš novi film o Ingeborg Bahman INGEBORG BAHMAN – PUTOVANJE U PUSTINJU. Šta vam je kod njenog lika i dela bilo privlačno da snimite film o njoj? Njen život, kao pesnikinje i kao žene: osetljive i ranjive sa jedne strane i snažne i emancipovane sa druge.

Da li razmišljate o novom filmu i novoj junakinji?

Ne, još uvek ne. Ali bih volela da novi film radim sa Barbarom Sukovom i Viki Krips.

Jelena Knežević