Intervjui

KORAK DO JUBILEJA

Znam da svi čekamo iduću godinu i trideseti, jubilarni Festival.

Mi koji smo stvarali ovaj Festival, pre svih, Blažo, Mitar, Joška, Savo, Pišta, Boško, Nena, Vita, Goran, Miša, ja... osnovali smo ga 1992 godine. Po tome, ovogodišnji Festival bi, trebalo da bude trideseti.

Ali, ne ide sve, uvek, kako želiš i kako zamisliš, pogotovu ne na nečemu što je stvoreno u nevreme, u punom značenju te reči. Te 1992. godine bili smo pod sankcijama, izopšteni od sveta. Malo se toga moglo; bilo je teško i puko preživljavanje a kamoli pravljenje međunarodnog filmskog festivala u zemlji zatvorenoj sa svih strana.

Zanimljivo je svakako da, tih prvih festivalskih godina, ni jednom se nije desilo da predviđeni film ne bude prikazan. Veliku smo pomoć imali od domaćih distributera koji su se, na samo njima poznate načine, dovijali i obezbeđivali filmove za Festival. Sećam se da je film našeg velikog prijatelja Tea Angelopulosa, Odisejev pogled, producent filma, kolima iz Berlina doneo na Palić, svega nekoliko sati pre projekcije.

I kada smo verovali da će, naše muke, ako ne nestati, a ono se drastično umanjiti ukidanjem sankcija, već 1996. godine nije bilo Festivala, jer... nije bilo novca, ali bilo ga je tokom jednog julskog vikenda 1999, posle bombardovanja. Bio je to Festival kontinuiteta. Da nije tako još malo bi smo počekali - ne bismo ni iduće godine proslavili palićku filmsku tridesetogodišnjicu.

Srećom, to će se iduće godine dogoditi i mnoge od nas učiniti ponosnima što smo sav svoj trud, entuzijazam... uložili u ono u šta smo verovali.

U film.

Verovatno ne bismo u ovom gabaritu i sa veoma preciznim konceptom imali naš Festival, da od samog početka nismo znali sta želimo. U prvom susretu sa Blažom Perovićem, tadašnjim direktorom Otvorenog univerziteta, predložio je da desetak godina probamo nekoliko programskih varijanata dok ne dođemo do pravog rešenja.

Tako je i bilo. Tek 2003. postali smo ovo po čemu smo danas prepoznatljivi: Festival evropskog filma Palić To je i Evropska unija prepoznala proglasivši nas 2017. godine najboljim filmski Festivalom u Evropi. Poput mnogih drugih paradoksa koji su pratili ovaj Festival, eto još jednog: najbolji filmski Festival evropskog filma u zemlji koja nije članica EU!

Želim svima vama koji po bilo kom osnovu prisustvujete našem Festivalu da sa njega odete bogatiji za neko novo iskustvo i, u to iskreno verujem, zadovoljni.

Bilo kako bilo, pred nama je jubilej i za njega se valja dostojno pripremiti.

To je znak svima koji brinu o našem Festivalu da odmah po završetku ovogodišnjeg počnemo sa pripremama jubilarnog.

Dobro došli.

Radoslav ZELENOVIĆ, direktor