Награда публике
Берина Муса
Ко би помислио да звук протагонисте који повраћа током одјавне шпице може да остави фестивалску публику одушевљеном? Прљави новац за Беле ноћи (Cherni pari za beli noshti) приредио је управо такав тренутак на овогодишњем, 33. издању Палићког фестивала.
Ова бугарско-грчка драмедија прати Марину (Тања Шахова) и Гошу (Иван Савов), брачни пар средњих година чији је животни сан да доживи „Беле ноћи” у Санкт Петербургу. Своје путовање планирају да финансирају новцем од мита, годинама незаконито стицаним и скриваним у металној кутији за божићне колаче. Међутим, руска инвазија на Украјину 2022. године руши њихове планове и покреће лавину дуго скриваних породичних тајни, претварајући њихов брак у својеврсно бојно поље.
Како се прича развија, сценаристичко-редитељски тандем Кристина Грозева и Петар Валчанов, у сарадњи са косценаристом Дечом Таралежковим, држи публику у неизвесности непрестаним низом обрта; неки су уверљивији од других, али су готово увек забавни. Веран свом наслову пуном контраста, филм своју снагу црпи из непрестаних сукоба. Шахова и Савов носе филм са изузетном лакоћом и природношћу, чинећи дисфункционалан однос Марине и Гоше подједнако болним колико и забавним.
У својој петој сарадњи, аутори филмова Лекција, Слава и Тријумф поново показују изузетан осећај за упечатљиве детаље. Бескућни православни свештеник који благосиља Маринин привезак у облику крста, као и непозната жена која с видљивом раздраженошћу гледа право у камеру, филму дају повремени документаристички призвук. Ипак, сцена која се посебно издваја најбоље сведочи о мајсторству аутора у трагикомичном приповедању: разорно откриће долази уз беспрекоран комични тајминг, да би већ тренутак касније за собом оставило кратер огољене рањивости.
Ипак, филм повремено подлеже терету сопствених амбиција. Кад год прича напусти свој савремени ток како би разоткрио дуго потискиване сукобе и све шокантније породичне тајне, склизне у претерано сентименталну мелодраму. Уместо да додатно оснаже његово поигравање жанровским конвенцијама, такви излети нарушавају ритам приповедања. Слично томе, сценарио настоји да обухвати читав низ тема – праштање, корупцију, побожност, рат и мир – због чега наратив временом постаје све расутији и фрагментарнији.
На крају, Прљави новац за Беле ноћи сугерише да наше животе ретко из колосека избацује сама историја, а много чешће компромиси које годинама тихо гомиламо. Док протагонисти уче да се смеју сопственим грешкама, филм показује да смисао за црни хумор може бити непроцењив у суочавању са „белим лажима” које сами себи говоримо.
Назад...
