Интервјуи

ИНТЕРВЈУ: КРИСТИЈАН ПЕЦОЛД, РЕДИТЕЉ ФИЛМА “ЦРВЕНО НЕБО”

И Палић има везе са ЦРВЕНИМ НЕБОМ

Срећан сам што тамо постоји клупа са мојим именом, и да могу да седим на њој и гледам како језеро полако, надам се, оживљава Немачки редитељ Кристијан Пецолд враћа се на Фестивал европског филма Палић са новим филмом ЦРВЕНО НЕБО за који је награђен “Сребрним медведом” за режију на овогодшињем Берлиналу. Филм прати младог романописца који планира да проведе мирно лето у викендици свог пријатеља на Балтичком мору, посвећен писању. Међутим, након што у кући наиђе на неочекивану гошћу, лето постаје управо супротно – немирно и испуњено унутрашњим и стварним пожарима.

Како сте одлучили да снимите ову дивну, летњу причу “Црвено небо”?

Мој првобитни план је био да снимим дистопијски филм по роману Џорџа Сименона. Онда је дошао ковид. Током пандемије омладина као да је била “кажњена”: нема игралишта, нема клубова, нема биоскопа, ниси смео ни да лежиш на ливади у двоје. Тада сам читао Чеховљеву причу “Несрећа” и добио сам на поклон од нашег француског копродуцента комплетна дела Ерика Ромера. Његови летњи, омладински филмови, и Чехов, навели су ме на размишљање о летњим филмовима који постоје у америчким, француским и шведским кинематографијама, али као да су нестали из Немачке. Постојао је “Људи у недељу”, затим филмови Билија Вајлдера, Едгара Улмера, Детлефа Зирка, али све је то нестало 1932. године. Тада је почео нацистички терор и редитељи су побегли у Холивуд. А са њима и лето. А чежња за тим је, надамо се, у ЦРВЕНОМ НЕБУ. Кроз лик писца Леона анализирате уметнички рад и начин на који уметници доживљају сами себе.

Колико вас лично има у вашем главном лику Леону?

У почетку нисам мислио да ме има много у Леону. На крају је ипак разоткривена моја унутрашња веза са њим, аутобиографске особине које су глумци открили. Тако су проклето паметни, али зато што су и врло духовити није ме много болело, напротив. Како је мотив ватре ушао у филм? Био сам у Турској са супругом одмах након разорног шумског пожара код Егејског мора. Никада нисам доживео да видим такво мртвило, уништење. Изгорела шума је заиста мртва: ветар се не чује. Нема животиња. Слика без боја и звука, само мртва тишина - пратили су ме док сам писао ЦРВЕНО НЕБО. Рекли сте да сада снимате “трилогију елемената”. УНДИНЕ је био ваш филм о води, ЦРВЕНО НЕБО о ватри.

Да ли можете да нам нешто откријете о новом филму?

Велики проблем. Тренутно нисам расположен за елементе. Сада снимам филмове о групама које се распадају. Први ће бити о породици. Може бити хорор филм, видећемо.

Били сте гост Фестивала европског филма 2021. и том приликом уручена вам је награда “Алксандар Лифка” за допринос европској кинематографији? У каквом сећању вам је остао Палић?

И Палић има мало везе са ЦРВЕНИМ НЕБОМ. Затровано, мртво језеро. Нема живота у њему, нема риба и осталих животиња. То је као изгорела шума. Оно ме је уплашио. Прелепо место, историја, култура, све то ништа не вреди, ако овако експлоатишемо и уништавамо нашу околину. Али срећан сам што тамо постоји клупа са мојим именом, и да могу да седим на њој и гледам како језеро полако, надам се, оживљава.

Јелена Кнежевић