Интервјуи

ИНТЕРВЈУ: МАРГАРЕТА ФОН ТРОТА, РЕДИТЕЉКА И СЦЕНАРИСТКИЊА ФИЛМА ИНГЕБОРГ БАХМАН – ПУТОВАЊЕ У ПУСТИЊУ

Природно је да снимам филмове о женама

Бергманов СЕДМИ ПЕЧАТ је почетак мог поимања да и филм може да буде тако важна уметност као што су позориште, музика, сликарство или књижевност.

Прослављена немачка редитељка, сценаристкиња и глумица Маргарета фон Трота је гошћа 30. издања Фестивал европског филма Палић, на којем ће јој бити уручена награда “Александар Лифка” коју је добила 2004. године, када није била у могућности да присуствује фестивалу. У свет филма закорачила је као глумица, играјући код Фасбиндера и Шлендорфа, за чије филмове је писала и сценарије, а заједно са Шлендорфом је режирала остварење ИЗГУБЉЕНА ЧАСТ КАТАРИНЕ БЛУМ. Од тада креће њена редитељска каријера, овенчана бројним признањима. Марагарета фон Трота, прва је жена добитница “Златног лава” за најбољу режију на фестивалу у Венецији и то за филм МАРИЈЕН И ЏУЛИЈЕН, у коме започиње сарадњу са глумицом Барбаром Суковом са којом је снимила и филмове о Рози Луксембург, Хани Арент... Снажне, револуционаре, жене “испред свог времена” су централне фигуре филмова Маргарете Фон Троте коју је и Европска филмска академија наградила признањем за животно дело. Једна од таквих жена, аустријска песникиња Ингеборг Бахман, инспирација је и тема њеног новог филма који премијерно гледамо на Палићу.

Добитници награде “Александар Лифка” за допринос европској кинематографија, поред вас, су између осталих и Јиржи Менцл, Тео Ангелопулос, Кен Лоуч, Коста Гаврас, Иштван Сабо, Кен Расел, Анџеј Вајда... Да ли Вам се допада друштво?

Не само да ми се допада друштво, већ сам и почаствована да сам у њему, чак иако се питам да ли ту има и жена које су досадашње добитнице награде.

Често истичете како је Ингмар Бергман ваш ментор у уметности и неко ко је имао снажан утицај на ваше филмове. На који начин?

Његов филм СЕДМИ ПЕЧАТ је почетак мог поимања да и филм може да буде тако важна уметност као што су позориште, музика, сликарство или књижевност. То је било као моје “друго буђење” и од тог тренутка надала сам се да ћу једног дана постати филмски стваралац. Али морала сам да чекам скоро 17 година да се моја жеља оствари. Можда и због тога што је Бергамов начин да опише жену и све врсте осећања и осећаја кроз која пролази близак мом приступу, мада им је он увек приступао са мушке тачке гледишта и то је природно, чак иако ми је једном рекао: “Али Маргарета, и ја сам жена!”. У вашим филмовима се бавите женама чије су приче и животи имали снажан утицај на многе.

Због чега је то ваш избор?

Одгајила ме је мајка, оца сам виђала једном годишње, умро је када сам имала 10 година. У мојој школи биле су само девојчице. На факултету смо биле заједно са дечацима, али никада нисам имала утисак да их познајем. Тако да је било природно да почнем да снимам филмове о женама. Онда је то постала и нека врста програма зато што је било тако мало редитељки и осећала сам потребу да говорим у име свих оних које нису имале прилику да говоре у своје име. Имамо прилику да погледамо ваш нови филм о Ингеборг Бахман ИНГЕБОРГ БАХМАН – ПУТОВАЊЕ У ПУСТИЊУ.

Шта вам је код њеног лика и дела било привлачно да снимите филм о њој?

Њен живот, као песникиње и као жене: осетљиве и рањиве са једне стране и снажне и еманциповане са друге. Да ли размишљате о новом филму и новој јунакињи? Не, још увек не. Али бих волела да нови филм радим са Барбаром Суковом и Вики Крипс.

Јелена Кнежевић